Skoro trećina proizvoda u prodavnicama loše deklarisana

Skoro trećina proizvoda na rafovima u prodavnicama neadekvatno je deklarisana, a najčešći propusti su neistaknuti alergeni, loše označeni aditivi, pokazalo je najnovije istraživanje predstavljeno danas na skupu „Hrana, ishrana i zdravlje“.

Najviše loše deklarisanih proizvoda je u kategorijama zdravih proizvoda, hleba i peciva. Hleb i pecivo imaju svega 52 odsto dobro deklarisanih proizvoda.

„Najčešće greške u deklaraciji su neboldirani alergeni, loše deklarisini aditivi, proizvodi gde se stavlja ‘vrhunski kvalitet’ ili ‘najbolji kvalitet'“, rekla je Tanjugu direktorka IHIS Nutricionizma dr Danica Zarić, koji su sproveli istraživanje.

Najveći problem su, nastavlja ona, neboldirani alergeni – ono što direktno utiče na zdravlje potrošača, a što se obično ne nalazi na deklaracijama.

„Postoji 14 alergena koji moraju biti boldirani, jer potrošač brzim pregledom deklaracije ustanovljava da li taj proizvod treba da uzme ili ne“, naglasila je predstavnica IHIS Nutricionizma, koja je članica Naučno-tehnološkog parka Zemun.

Pojašnjava da se u obe kategorije proizvoda radi o malim proizvođačima koji najčešće svoje deklaracije nisu uskladili sa pravilnikom, te da se vidi da možda nemaju obučenu radnu snagu, da im nedostaju tehnolozi.

Istraživanje je sprovedeno na 2.593 proizvoda i došlo se do rezultata da je 68 odsto proizvoda sa dobrom deklaracijom, a 32 odsto imaju neki nedostatak.

Govoreći o zakonodavstvu u Srbiji, kada je reč o bezbednosti hrane, ona je rekla da naša zemlja već nekoliko godina pokušava da domaće zakonodavstvo uskladi sa Evropskom unijom.

Najznačajniji pravilnik, kako kaže, Pravilnik o deklarisanju, reklamiranju i označavanju hrane donešen je 2013. godine i već mu predstoje izmene kako bi se što više uskladio sa evropskim zakonodavstvom.

„Takođe, očekuje nas donošenje još dva pravilnika – Pravilnik o novoj hrani i Pravilnik o nutritivnim i zdravstvenim izjavama“, naglasila je Zarić.

Predstavnica hrvatskog Zavoda za javnno zdravlja dr Lea Polak pojašnjava da je Hrvatska ulaskom u EU prihvatila kompletnu evropsku legislativu, ali da ima i svoju nacionalnu legislativu koja je morala proći kroz proveru Evropske komisije.

„Što se tiče vitamina i minerala propisane su tačne količine vitamina i minerala koji se mogu prodavati. Tako da smo u svom Pravilniku o tvarima koje se mogu dodavati hrani propisali najveće dnevne unose za vitamine i minerale, kao i određene biljne vrste koje se smeju dodavati i određene gljive“, rekla je Polak Tanjugu.

Ona pojašnjava da je napravljena i lista zabranjenih biljnih vrsta, kako bi olakšali proizvođačima šta se ne sme naći na tržištu.

„Tržište je sada mnogo bolje regulisano. Tačno se zna šta se sme, a šta ne sme naći na deklaraciji. Na deklaraciji se ne sme naći da nešto leči ili pomaže, jer je to zabranjeno“, rekla je ona.

Ovo je peto savetovanje koje je na jednom mestu okupilo proizvođače hrane i predstavnike nadležnih ministarstava koji donose zakone i pravilnike iz oblasti bezbednosti hrane.