Vesti iz zemlje

05.10.2022. 15:54

Saopštenje

Autor: Nova Ekonomija

Skupština mora da bude otvorenija prema javnosti

Nova ekonomija/Paola Felix Meza

Treba raditi na prikupljanju i otvaranju podataka o radu Narodne skupštine, uključujući i dostupnost poslaničkih biografija, kontakata, kao i redovno ažuriranje informatora, zaključci su okruglog sto „Informacija je moć – jačanje uloge Parlamenta u unapređenju transparentnosti rada organa vlasti“.

Panelisti su zaključili da je potrebno posebno ukazati na potrebu za javnim objavljivanjem izmena i dopuna zakona, svojevrsnom putu zakona od nacrta do objavljivanja u Službenom glasniku.

U prethodnom periodu uočeno je mnogo nedostatka transparentnosti i otvorenosti zakonodavnog tela za građane, kao i propusta Narodne skupštine da vrši svoju kontrolnu ulogu u oblasti upravljanja informacijama, rekla je Ane Toskić Cvetinović iz Partnera Srbija.

„Sada kada je pred nama novi saziv Parlamenta, prilika je da vidimo šta nije
funkcionisalo, a šta možemo da unapredimo da transparentnost bude veća, i ne samo Parlamenta već i drugih organa vlasti“, kazala je ona.

Ipak, postoji bojazan da će dostupnost informacija biti samo politička volja vladajuće partije, rekla je Tamara Branković iz Otvorenog parlamenta.

Prema rezultatima Regionalnog indeksa otvorenosti koje je predstavila Kristina Kalajdžić iz Partneri Srbija, naš Parlament je dvostruko neotvoreniji od najbolje rangiranog iz regiona – crnogorskog.

„Drugu godinu zaredom sa organizacijama iz regiona ocenjivali smo otvorenost i transparentnost zakonodavne vlasti. Analizirali smo našu republičku i pokrajinsku skupštinu, korišćenjem više od 110 kriterijuma“, rekla je Kalajdžić.

„U odnosu na region naša izvršna i zakonodavna vlast su po ispunjenosti tih kriterijuma na  poslednjem mestu.

Gledano pojedinačno po skupštinama, naša republička skupština je na sredini, ima ispunjeno oko 50 parametara. Najbolje rangiran parlament Crne Gore ispunjava više od 85 odsto svih kriterijuma, Severne Makedonije oko 60, a najlošiji je rezultat pokrajinskog parlamenta Vojvodine sa oko 21 odsto ispunjenosti svih kriterijuma.

Ona je naglasila da naročito zabrinjava što upravo Narodna skupština ne odgovara na zahteve Zakona o slobodnom pristupu informacijama, jer je to poruka i drugim organima da ne treba da poštuju zakon.

Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ističe da u dugom periodu godišnji izveštaji nisu ni razmatrani, pa da je ogroman napredak njihovo otvaranje makar i pred kraj godine. Kako kaže novi Zakon u toj oblasti koji je u primeni od 17. februara, znatno je unapređen.

„Kontrolna uloga skupštine nezavisnih organa prema Skupštini, nije se puno promenila. Poverenik i dalje nije organ koji vrši nadzor nad primenom zakona i nema drugostepenu nadležnost nad sedam najviših organa u koji spada i Narodna skupština“, rekao je Marinović.

Bilo bi efikasnije da protiv svih organa vlasti bude dozvoljena žalba, kazao je on.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.