Slučaj ATP Vojvodine: Stečajna masa registrovana, revizija poslata pred VKS

Slučaj ATP “Vojvodina“ iz Novog Sada od 2012. godine je pod nadzorom Evropske komisije kao jedan od pet najvećih u okviru 24 sporne privatizacije, a jedini u kome je oštećen investitor, a ne država.

Vlasnik ATP Vojvodine Ilija Dević, u sporu sa državom već čitavu deceniju, u saopštenju tvrdi da iza niza spornih odluka u stečajnom postupku, odnosno sudskim sporovima, zapravo stoji Miloš Vučević, nekadašnji gradonačelnik Novog Sada, a danas ministar odbrane.

“Podsećam, ATP ‘Vojvodinu’ kupio sam 2004, u prvoj godini ispunio sam investicioni plan, kupio nove autobuse, proširio delatnost, zaposlio 200 novih radnika, doveo zastupstvo ‘Setre’ i ‘Mercedesa’ i postao ovlašćeni servis. Sa gradom Novim Sadom sklopio sam ugovor po kome sam izgradio novu autobusku stanicu, dok je Grad trebalo da preusmeri autobuski saobraćaj na tu lokaciju. Ali, atraktivan biznis plan zainteresovao je kriminalne grupe koje su uživale političku podršku. Preduzeće je dovedeno u inscenirani stečaj, a upravnik koji ga je vodio činio je sve da spreči postupke po odštetnim zahtevima, pa sam kao umešač sa svojim timom vodio postupke kao da mi je ATP ‘Vojvodina’ protivna strana”, saopštio je Dević.

Prema njegovim rečima, 2013. je dobio pravosnažnu izvršnu presudu za prve četiri godine važenja ugovora sa gradom, ali se tada “uključuje, u to vreme gradonačelnik Novog Sada”, vršeći, kako dodaje u saopštenju, pritisak u ovom slučaju.

“Tako je prva presuda po kojoj je Grad trebao da plati 17 miliona evra odštete zbog neispunjenih obaveza u prve četiri godine važenja ugovora, dospela na reviziju u Vrhovni kasacioni sud (VKS) i pod Vučevićevim pritiskom, bez novog veštačenja, svedena je na četiri miliona evra, koje su naplaćene od Grada. Ta presuda je ušla u sudsku praksu“, naveo je Dević u saopštenju.

On dodaje i da je još dve revizije VKS-u podneo u drugoj polovini 2019. godine, jer je ugovor važio do 2021. godine.

„To je bio signal da se pritisak pojača, te su 2020. proglasili inscenirani bankrot, nakon čega je VKS vratio revizije na procesno uređenje. Umesto toga, Privredni sud je po političkom nalogu, a u dogovoru sa stečajnim upravnikom, predmete – arhivirao. Cilj je bio da se spreči odlučivanje po revizijama i naplata celokupne odštete, već da se poverioci ‘zadovolje’ sredstvima od prodaje imovine”, tvrdi Dević, dodajući da su zatim objekti firme “prodati u bescenje”.

Stečaj je zatvoren 2002. godine i nastavio da se vodi kao stečajna masa. Revizije su i dalje bile u arhivi Privrednog suda, a ne u VKS na odlučivanju.

“Ipak, novi (fiktivni) vlasnik imovine nije mogao da se uknjiži, jer hipotekarni poverioci, među njima i Poreska uprava nisu namireni. Ko će u ime države toga da se odrekne u korist fiktivnog kupca? Drugi pokušaj da se to omogući je bio zatvaranje stečajne mase, kako bi se utemeljene revizije obesmislile i otimanje imovine uknjižilo”, smatra Dević.

Prema njegovim rečima, tek po njegovim urgencijama, “kako je zakon u tom delu eksplicitan”, “stečajna masa je registrovana vidno protiv volje, a revizije poslate u VKS, tako da problem uknjižbe i dalje postoji”.

“Predsednica Privrednog suda tražila je od stečajnog upravnika da pošalje urgencije u VKS za prekoredno rešavanje predmeta koji su više od četiri godine bili u njenoj arhivi. Taj stil ubrzanog rešavanja je već viđen 2013. kada je VKS za 20 dana odlučio po reviziji i pod političkim pritiskom prepolovio iznos štete. Ali je i tako polovična presuda ušla u sudsku praksu i osnov je za odlučivanje po revizijama koje su u postupku, kaže Dević.

“U projekat ATP „Vojvodine“ uložio sam 50 godina prethodnog privredničkog rada, i ja kao ni moja porodica, nećemo odustati od pravde koja je u ovom slučaju tako drastično pogažena. Nisam kapital sticao za političko i materijalno napredovanje Miloša Vučevića i njemu sličnih, već za privredni razvoj , dobrobit mojih 500 zaposlenih radnika koji su poverioci  stečajne mase, moje porodice i mene lično”, zaključuje u saopštenju Ilija Dević.