„Socijalna karta“ ne odlučuje sama, i dalje nejasno zašto manje ljudi prima socijalnu pomoć

Registar „Socijalna karta“ ne donosi automatski rešenje, ne sadrži nikakav algoritam, niti je neka vrsta veštačke inteligencije koja ume da samostalno donosi odluke. Stručni radnik putem nje samo dobija obaveštenje koje je registar generisao i koje se odnosi na određenog korisnika – ali ne dobija instrukciju kako da postupi po dobijenom obaveštenju, već samostalno odlučuje o daljim koracima. Dalje postupanje stručnih radnika (između ostalog) može se ticati terenske posete, uzimanja izjave od korisnika, prikupljanja dodatnih informacija od drugih institucija, poručuju za Novu ekonomiju iz dva udruženja koja okupljaju centre za socijalni rad i socijalne radnike. 

S druge strane, predstavnici civilnog sektora i dalje tvrde da je je sistem „Socijalna karta“ od početka postavljen pogrešno, da nije transparentan, pa da oni za sada mogu samo da analiziraju posledice, među kojima je najznačajnija – smanjenje broja građana koji dobijaju socijalnu pomoć.

Prema izveštaju međunarodne organizacije „Amnesty international“, zvanični podaci od avgusta 2023. godine pokazuju da u Srbiji ima 176.000 primalaca socijalne pomoći, što je 35.000 manje nego u martu 2022. kada je Zakon o socijalnim kartama stupio na snagu.

Prethodno je u julu ove godine Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11 je objavila podatak da je od početka primene zakona preko 27.000 ljudi izgubilo pravo na novčanu socijalnu pomoć.

“Socijalna karta” je informacioni sistem koji je u Srbiji uspostavljen u martu 2022. godine. Taj sistem vuče niz podataka iz različih državnih registara o licima koja su korisnici prava ili usluga iz oblasti socijalne zaštite i o licima koji su sa njima povezani.

Na taj način, “Socijalna karta” treba da bude izvor podataka za stručna lica prilikom odlučivanja o ostvarivanju prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite, dečije i porodične zaštite i boračko-invalidske zaštite.

Međutim pored toga što služi kao izvor podataka, sistem samostalno generiše različite kategorije takozvanih “notifikacija” koje dalje šalje nadležnim licima.

Neka od tih notifikacija bi na primer bila da se imovina lica koje ostvaruje novčanu socijalnu pomoć –  povećala.

O kreiranju notifikacija i tome kako se dalje po njima postupa javljale su se protuvrečne tvrdnje u javnosti. Pojedine organizacije civilnog društva navode da je sistem Socijalna karta doveo do automatskog ili poluautomatskog odlučivanja u sistemu socijalne zaštite i smanjio učešće ljudskog faktora u donošenju odluka, odnosno da su notifikacije zapravo nalozi, te da socijalni radnik ne može da postupi suprotno onome što je navedeno kao način za rešavanje notifikacije, što je sve posledično dovelo do smanjenje korisnika socijalne pomoći.

Sa druge strane, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja poručuje da je samo razrešenje i obrada „obaveštenja“ u nadležnosti službenih lica, za šta ne postoje posebna pravila i kriterijumi, kao i da se u tim obaveštenjima ne nalaze bilo kakve instrukcije za službena lica koja ih razrešavaju, već da se ishod razrešenja sastoji u potpno samostalnoj odluci službenog lica.

“Evidentno je da je nakon primene registra Socijalna karta došlo do pada broja korisnika novčane socijalne pomoći. Međutim, kretanje broja korisnika materijalne podrške u sistemu socijalne zaštite je kompleksno pitanje i ne može se jednostrano tumačiti, jer se broj korisnika ove vrste pomoći blago smanjivao i pre početka primene registra Socijalna karta. Primenom registra stručni radnik koji postupa po podnetom zahtevu za novčanu socijalnu pomoć ima uvid u imovinu koju korisnik može imati u bilo kojem mestu na teritoriji Srbije, a ne samo u mestu rođenja i prebivališta, što je ranije bio slučaj“, rekla je za Novu ekonomiju Branimirka Radosavčević, predsednica Upravnog odbora  Asocijacije centara za socijalni rad.

Ona je ocenila da je nakon skoro dve godine korišćenja registra Socijalna karta, olakšan rad stručnih radnika u donošenju odluka koje se tiču ostvarivanja prava korisnika, kao i da je vreme potrebno za pribavljanje podataka značajno skraćeno.

Danilo Ćurčić iz Incijative A11 za Novu ekonomiju poručuje da je sistem Socijalna karta od početka postavljen pogrešno, te da je ta inicijativa svakodnevno u kontaku sa ljudima koji su korisnici sistema socijalne zaštite i da je dolazilo do ogromnih problema (zbog registra Socijalna karta). Prema njegovim rečima, Ministarstvo već dve godine odbija da dostavi toj inicijativi kako se kreiraju notifikacije.

„Pošto mi ne znamo kako (sistem) funkcioniše, ono što mi možemo da vidimo su posledice. Mi ne sporimo da je sistem ubrzao rad socijalnih radnika – ali su način na koji se donose rešenja i funckionisanje notifikacija ono što je sporno – način na koji se kreiraju notifikacije je zapravo pogrešno postavljen“, ukazuje Ćurčić.

Da je posao u nekim delovima postupka izuzetno olakšan, zahvaljujući registru Socijalna karta, navode u odgovoru za Novu ekonomiju i predstavnice Društva socijalnih radnika Srbije (Milica Glišić, predsednica Društva, Nikolina Sučevič, članica Upravnog odbora Društva i  Dijana Janković, zamenica predsednice Društva).

Kako navode, registar sadrži zbirne podatke od više registara kao što su Centralni registar građana, registar poreske uprave, registar MUP-a čime se olakšava pristup informacijama koje su od značaja za rešavanje postupka za ostvarivanje prava.

Komentarišući podatke o smanjenju broja korisnika novčane socijalne pomoći, iz ovog Društva navode da postoji nekoliko pretpostavki koje su do toga dovele, te da veruju da u određenom broju slučajeva nisu rađena redovna godišnja preispitavanja uslova za dalje korišćenje prava na novčanu pomoć, a da je sa druge strane došlo do promena koje utiču na ostvarivanje prava – pa je nakon uvođenja registra Socijalna karta došlo do gubitka prava, koja su prouzrokovane dobijanjem novih informacija.

„Drugu pretpostavku možemo povezati sa činjenicom da stručni radnici nisu bili pripremljeni za rad u Registru, te je nedostatak obuka i uputstava stvorio dilemu kod nekih stručnih radnika u Centrima. To je u jednom broju slučajeva, verovatno, imalo za posledicu da se notifikacije rešavaju apriori kao uputstvo za prekid prava“, navode predstavnice Društva socijalnih radnika Srbije.

Treća, po njima, možda najvažnija pretpostavka jeste da je određeni broj lica bio oštećen prilikom ostvarivanja prava i da se to pre svega vidi  kroz primere nelegalne prodaje sekundarnih sirovina, gde su otkupljivači prijavljivali da su od lica otkupili veliku količinu sekundarnih sirovina, a ustvari radilo se o vrlo malim količinama, ili čak nije ni dolazilo do kupoprodaje.

„Ovi prihodi su se evidentirali kao da su ih lica ostvarila i to im je uticalo na mogućnost ostvarivanja prava. Socijalna karta je nesporno imala i negativne posledice za pojedince i porodice, koji su ostali bez socijalnih davanja, a i dalje žive na granici siromaštva ili u aspolutnom siromaštvu“, navodi Društvo socijalnih radnika.

Pored lica koja su već evidentirana u sistemu, u registru Socijala karta se vode i podaci  članovima njihovih porodica, odnosno drugim članovima domaćinstva i povezanim licima, pa je, kako dalje navode iz Društva socijalnih radnika, moguće da se smanjenje broja korisnika novčane socijalne pomoći delimično može objasniti uključenošću ovih povezanih lica.

“Treba uzeti u obzir činjenicu da u okviru ovog sistema, osobe koje imaju člana porodice, koji po Porodičnom zakonu ima obavezu izdržavanja, moraju podnositi tužbe protiv člana porodice kako bi ostvarile pravo na novčanu socijalnu pomoć. Ovakva praksa može dovesti do nelagodnih situacija, s obzirom na to da se članovi porodice nalaze u poziciji da se međusobno suoče pravno, što može negativno uticati na porodične odnose”, navodi se u odgovoru Društva socijalnih radnika Srbije.

Branimirka Radosavčević ukazuje da postoje određene zamerke da je korišćenje registra Socijalna karta dovelo do diskriminacije određenih kategorija korisnika, a tu se pre svega misli na Rome.

U vezi sa tim ona ukazuje da je prihod od prodaje sekundarnih sirovina prihod o kome se dobijaju podaci iz evidencije Poreske uprave i on nije izuzet u priznavanju prava na novčanu socijalnu pomoć.

„Treba imati u vidu da su prihodi koje pojedina lica ostvaruju po ovom osnovu za prilike u Srbiji značajni, po više desetina, pa i stotina hiljada dinara, te da se ne radi samo o malim prihodima kako se često u javnosti prikazuje. S druge strane, znamo da se sakupljanjem i prodajom sekundarnih sirovina uglavnom bave pripadnici romske populacije, što je poslužilo nekima kao argument da je registar Socijalna karta uveo diskriminatorsko postupanje prema Romima. Prema mom mišljenju, ovde je reč o zameni teza, odnosno pitanje radnopravnog statusa sakupljača sekundarnih sirovina trebalo je najpre rešiti kao prethodno pitanje kroz neke druge zakone kojima se uređuje oblast rada i radnog angažovanja, a ne pripisivati registru Socijalna karta nepravednu raspodelu socijalne pomoći“, navela je ona.

Šta je “Socijalna karta” i kakva „obaveštenja“ šalje?

U pitanju je elektronski registar koji sadrži podatke o licima koji su korisnici nekog prava iz oblasti socijalne zaštite, dečije i porodične zaštite i boračko-invalidske zaštite, licima koja su u postupku ostvarivanja nekog prava iz tih oblasti, kao i o licima koja su ranije bili korisnici nekog prava (za oko 40 prava i usluga), vidi se iz odgovora koji je Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dostavilo Novoj ekonomiji.

Osnovna namena registra je da služi kao izvor podataka koji su neophodni za odlučivanje o ostvarivanju prava  i usluga  iz oblasti socijalne zaštite, dečije i porodične zaštite i boračko-invalidske zaštite.

Podtake o ostvarenim pravima registar povlači iz internih evidencija Ministarstva rada, dok se podaci o licima se preuzimaju iz evidencija drugih državnih organa (na primer to su podaci o prihodima, imovini..).

Na primer, korišćenjem Socijalne karte stručni radnik na jednom mestu povlači podatke o korisniku iz Centralnog registra stanovništva, Penzijko-invalidskog fonda, Ministarstva unutrašnjih poslova, Nacionalne službe za zapošljavanje, Poreske uprave i Republičkog geodetskog zavoda.

Međutim, osim što služi kao izvor podataka, registar samostalono formira tzv obaveštenja (notifikacije). Obaveštenja se formiraju samo za lica koja su aktuelni korisnici prava ili usluge iz oblasti socijalne zaštite (kao i dečije i porodične zaštite i boračko-invalidske zaštite).

Od početka primene Socijalne karte u Srbiji do 25. decembra registar je formirao 779.786 obaveštenja, navelo je Ministarstvo rada u odgovoru Novoj ekonomiji.

Nadležni navode da se obaveštenja potom raspoređuju na centre za socijalni rad, ili službe jedinice lokalne samouprave koje vrše poslove iz oblasti dečije i porodične zaštite i boračko-invalidske zaštite, kao i da je razrešenje obaveštenja u nadležnosti službenih lica, za šta ne postoje neka posebna pravila ili kriterijumi.

U suštini obaveštenje je informacija koju treba proveriti, ako postoji potreba da se vodi poseban postupak on se vodi izvan registra, a u registru se samo opiše ishod razrešenja i tehnički se obaveštenje prevede u status „razrešeno“, tvrde u Ministarstvu.

Preiodika formiranja obaveštenja je, kako navode u Ministarsvu, prilagođena realnim potrebama i periodici ažuriranja podataka iz internih i eksternih evidencija.

Naglašavaju da se podaci o licu iz evidencija drugih državnih organa ažuriraju samo za korisnike koji ostvaruju prava (aktivna prava), a za korisnike koji su bili korisnici se ne ažuriraju, odnosno ne obrađuju se, sem što se čuvaju određeni period u skladu sa zakonom (pasivna prava).

„Veoma važno je da se zna da se obaveštenja formiraju samo za korisnike koji su aktuelni korisnici prava, dok se za korisnike koji se nalaze u postupku ostvarivanja prava i za bivše korisnike ne formiraju“.

Registar formira obaveštenja u šest slučajeva, odnosno postoji šest grupa obaveštenja koja registar formira: 1. neusaglašenost podataka iz internih evidencija, 2. greške isključenosti, 3. greške uključenosti, 4. neusaglašenost podataka sa izvornim evidecijama, 5. notifikacije da je došlo do promene u izvornim evidencijamao 6. prijavljene primedbe u Socijalnoj kartinod strane lica čiji se podaci vode preko portala eUprava.

U grupi „notifikacije da je došlo do promene u izvornim evidencijama“ se nalaze obaveštenja koja pokazuju da je za lice došlo do promena statusa života, bračnog statusa, da se prihod za pravo novčana socijalna pomoć uvećao, da je uvećana imovina porodice za pravo novčana socijalna pomoć…

Kategorija „Greške socijalne isključenosti“ se odnosi na obaveštenja koja pokazuju mogućnosti ostvarivanja dodatnih prava za lica koja se nalaze u registru i njihovo informisanje o pravima (na primer obaveštenje da postoji mogućnost ostvarivanja prava na Dečiji dodatak za dete koje već ostvaruje pravo na Dodatak za negu i pomoć drugog lica).

Greške uključenosti se pojavljuju u situacijama kada lice koje već ostvaruje pravo nema zakonski osnov za ostvarivanje prava kod drugog organa (na primer lice koje ostvaruje Dodatak za pomoć i negu drugog lica u sistemu socijalne zaštite, nema pravo na Dodatak za negu u Boračkoj zaštiti i obrnuto).

Primer obaveštenja pod nazivom "Imovina porodice za pravo Novčana socijalna pomoć se uvećala" koja pokazuje da je površina zemljišta uvećana preko 0.5 hektara (zakonom o socijalnoj zaštiti je propisano da pravo na novčanu socijalnu pomoć može ostvariti pojedinac, odnosno porodica ako ima zemljište u površini do 0,5 hektara). Iz obaveštenja se zaključuje da je službeno lice razrešilo obaveštenje na način da je u opisu navelo da postoji saglasnost korisnika za upis hipoteke. To znači da lice nastavlja da uživa pravo na novčanu socijalnu pomoć jer je davanje saglasnosti centru za socijalni rad za upis hipoteke radi namirenja potraživanja u visini valorizovanog iznosa isplaćene novčane pomoći uslov za izuzetak od uslova da se pravo može ostvariti do površine 0.5 hektara.

Pogledaj galeriju

Primer u vezi formiranja obaveštenja "Za lice (JMBG/EBS) je došlo do promene statusa života" ( materijalizacija promena podataka iz izvornih evidencija drugih državnih organa od kojih zavisi ostvarivanje prava). Na osnovu uvida u registar Socijalna karta službeno lice je videlo podatak da je lice preminulo 05.09.2023. godine, te je bilo u situaciji da postupa na osnovu te činjenice, a moglo je da pribavi isti podatak i iz drugih sistema. Iz navedenog obaveštenja se zaključuje da je nakon njenog formiranja 22.09.2023. godine službeno lice 04.10.2023. godine razrešilo obaveštenje na način da je u opisu razrešenja navelo da je doneto rešenje o prestanku prava na tuđu negu i pomoć broj hhh/2023. od 02.10.2023. godine.

Pogledaj galeriju

Primer formiranja obaveštenja "Za dete se može ostvariti pravo na dečiji dodatak ako je porodica deteta korisnik prava novčana socijalna pomoć" ( materijalizacija odredbe Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom u kojoj je propisano da pravo na dečiji dodatak bez ponovnog dostavljanja dokaza o materijalnom stanju porodice ostvaruje korisnik novčane socijalne pomoći). Iz navedenog obaveštenja se zaključuje da je nakon njegovog formiranja 21.12.2023. godine službeno lice 21.12.2023. godine obavestilo roditelja da može ostvariti dečiji dodatak. Međutim, da li će roditelj podneti zahtev za dečiji dodatak za dete, to je na samom roditelju.

Pogledaj galeriju

Izvor: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dostavilo je Novoj ekonomiji nekoliko primera formiranja obaveštenja u registru Socijalna karta. Podaci su dostavljeni kroz zahtev za pristup informacijama od javnog značaja.

„Notifikacija predstavlja obaveštenje koje se odnosi na određenog korisnika, a koje je registar Socijalna karta automatski generisao. Zakon o socijalnoj karti određuje načine na koje stručni radnik treba da postupi u slučaju notifikacija: da izvrši proveru podataka uvidom i preuzimanjem podataka iz službenih evidencija, da obavesti korisnika da može da ostvari neko pravo, i da pokrene postupak po službenoj dužnosti jer se saznalo za činjenice od bitnog uticaja na ostvarivanje, promenu ili prestanak prava iz socijalne zaštite“, kaže Branimirka Radosavčević.

Ona navodi da (na primer) kada dođe do formiranja notifikacije kojom stručni radnik biva obavešten da je došlo do uvećanja imovine korisnika, on dalje preko prikaza procenjene vrednosti nepokretne imovine, koja je najčešće nasleđena, dobija informaciju da je lice iz prava na novčanu socijalnu pomoć platilo odgovarajući porez na nepokretnu imovinu.

„Stručni radnik treba da sagleda o kakvoj se nepokretnoj imovini radi. Treba da uzme izjavu od lica koje ostvaruje pravo i da ostvari uvid u dokument o nasleđu iz kojeg će videti o kojoj nepokretnoj imovini se radi. Ako se radi o zemljištu, službeno lice će primeniti odredbe Zakona o socijalnoj zaštiti koje se tiču površine. Ako se radi o stanu/kući primeniće odredbe Zakona o socijalnoj zaštiti koje se tiču stambenog prostora“, rekla je ona.

Ona ukazuje da registar Socijalna karta ne može da nadomesti stručne postupke, niti mu je to svrha, te da se postupak za priznavanje prava na materijalnu podršku se pokreće i vodi na osnovu Zakona o socijalno zaštiti a po pravilima utvrđenim Zakonom o upravnom postupku – a ne na osnovu Zakona o socijalnoj karti.

„Ne mogu da sporim da je u pogledu ovoga, na samom početku korišćenja registra Socijalna karta, bilo određenih nerazumevanja i od strane samih stručnih radnika u pojedinim centrima za socijalni rad. Dakle, sam registar ne sadrži nikakav algoritam niti je neka vrsta veštačke inteligencije koja ima mogućnost samostalnog donošenja odluka“, rekla je Radosavčević.

Kada notifikacija stigne u Registar socijalnih karata, dodeljuje se stručnim radnicima, a po primljenoj notifikacija, u zavisnosti od kategorije i vrste obaveštenja, stručni radnik pristupa rešavanju notifikacije, navelo je Društvo socijalnih radnika Srbije u odgovoru Novoj ekonomiji.

Kako su navele predstavnice Društva socijalnih radnika Srbije, registar „Socijalna karta“ ne donosi automatski rešenje, stručni radnik dobija samo obaveštenje/notifikaciju, ali ne i instrukciju kako po notifikaciji da postupi, već samostalno (u skladu sa Zakonom) odlučuje o daljim koracima, a dalja postupanja stručnog radnika mogu podrazumevati terenske posete, uzimanje izjave od korisnika, prikupljanje dodatnih informacija od drugih institucija.

„Na primer, radnik dobije notifikaciju ‘Došlo je do promena u visini prihoda kod korisnika novčane socijalne pomoći’, čime se obaveštava stručni radnik da je neophodno da proveri informaciju, njen izvor, uzme izjavu na zapisnik od korisnika, te preispita prava za dalje korišćenje novčane socijalne pomoći u skladu sa svim prikupljenim podacima. Ukoliko u ovoj konkretnoj situaciji stručni radnik utvrdi da visina prihoda prelazi definisani iznos za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć, na osnovu zakonskih odredbi stručni radnik mora doneti negativno rešenje. Nakon toga razrešava notifikaciju uz obrazloženje šta je učinjeno povodom datog obaveštenja“, navodi se u odgovoru Društva socijalnih radnika.

Danilo Ćurčić navodi da su posledice notifikacija to da korisnik tih podataka (socijalni radnik) ne može drugačije da postupa (suprotno od onoga što notifikacija nalaže), jer da može, drugačiji bi bili ishodi postupaka – ljudi ne bi gubili socijalnu pomoć zbog sezonskog rada (jer socijalni radnici znaju da sezonski rad nije osnov za gubitak socijalne pomoć), ne bi kupili pomoć jer imaju registrovan auto u bazi registrovanih motronih vozila, koji ne postoji, već je prodat na otpad.

„Imate situaciju da nasledite imovinu (pri. aut. na primer zemljište) koja je manja od onog cenzusa koji isključuje mogućnost za ostvarivanje socijalne pomoći, što bi značilo da ne treba da bude notifikacija koja će da vas isključi – međutim Poreska obračuna vrednost tog zemljišta i kaže to je prihod van radnog odnosa (prihod od imovine). (Takođe) prihod od sezonskog rada se skoro računao svakom od korisnika, pa je nakon što smo pisali Ministarstvu, ono menjalo neke svoje interne pravilnike, pa su to ukinuli. Prihod od sezonskog rada po zakonu ne bi smeo da se računa prilikom odlučivanja za socijalnu pomoć“, rekao je on.

Na pitanje Nove ekonomije koliko je puta razrešenje notifikacije imalo za ishod da korisnik socijalne pomoći (ili nekog drugog prava iz oblasti socijalne zaštite) ostane bez iste od početka primene registra Socijalna karta, iz Ministarstva navode da ne postoji takva statistika jer Zakonom o socijalnoj karti se ne propisuju bilo kakvi uslovi za ostvarivanje prava i usluga, tako da ovaj zakon nema nikakav pravni uticaj na kretanje broja korisnika socijalnih davanja.

„Dovođenje u vezu Zakona o socijalnoj karti i broja korisnika je pogrešno jer se postavljenim pitanjem broj korisnika veže za period od stupanja na snagu Zakona o socijalnoj karti prejudicirajući da je ovaj zakon uzrok kretanja broja korisnika po pravima. Upotrebom registra jeste došlo do efikasnije upotrebe podataka, odnosno činjenica od kojih zavisi ostvarivanje prava, ali se to ne može tumačiti kao razlog za smanjenje ili povećanje broja korisnika prava s obzirom da je cilj da pravo ostvaruje onaj ko ispunjava zakonom propisane uslove i obrnuto“, navode iz Ministarstva.