Socijalne karte: Kako državi da dokažeš da si siromašan?

Zakon o socijalnim kartama primenjuje se od marta ove godine, ali  registar, koji bi trebalo da obuhvati podatke o socijalno-ekonomskom statusu pojedinca, koliko je poznato, još uvek „nije počeo sa radom“. Socijalne karte obećane su u ekspozeu Vlade Srbije još 2017. godine, ali istine radi o ovom sistemu priča se skoro dve decenije.

Uprkos što je socijalna karta najavljivana kao put ka „pravednijem ostvarivanju socijalnih prava građana“, stručnjaci upozoravaju na moguće nedostatke budućeg sistema – od toga da će se obrađivati velika količina podataka korisnika socijalne pomoći do toga da bi broj onih koji koriste pomoć zapravo mogao da opadne.

Socijalna karta podrazumeva jedinstvenu i centralizovanu evidenciju, u elektronskom obliku koja sadrži tačne i ažurne podatke o socijalno-ekonomskom statusu pojedinca i sa njim povezanih lica. Na osnovu tih podataka, nadležni odlučuju o utvrđivanja činjenica neophodnih za ostvarivanje prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite, kaže Zakon koji je usvojen početkom 2021. godine.

Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković objašnjava da naš sistem funkcioniše na prijavljivanje, što znači da samo u slučaju da osoba dođe i prijavi se može da dobije (ili ne dobije) socijalnu pomoć. 

„To (socijalna karta) nije administrativna formacija o svima nama i o našem dohotku i našoj imovini. Socijalne karte podrazumevaju da se ljudi koji su već u sistemu prevedu u elektronske baze, i naravno svako novi ko dođe – ali ko dođe, ko na sopstveni zahtev zatraži pomoć od države. To nije slika ili socijalna karta o svakom od nas“, rekla je Žarković za Novu ekonomiju.  

Ona ocenjuje da je socijalna karta nastavak politike koju Srbija sprovodi od početka dvehiljaditih, a to je okretanje ka „strogom ciljanju naknada“, odnosno traženju da se osoba ili porodica koja je siromašna „propusti kroz sito i rešeto“ i vidi da li ona zaista ima neke mogućnosti da ostvari dohodak ili ne. „I onda ako zaista vidimo da nema država će joj onda dati pomoć“.

Foto: Paola Felix Meza/Nova ekonomija (Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta)

Danilo Ćurčić, programski koordinator A 11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava, kaže da se godinama priča o uvođenju socijalnih karata koji bi trebalo bolje da tragetiraju one koji su siromašni, a onda se donese nešto što „ne može bolje da targetira“, jer u centru za socijalni rad ne postoje informacije o korisniku koji nije prijavljen.

„(Na primer) imamo dve osobe kojima je imovinsko stanje isto, oboje su siromašni i treba da dobiju socijalnu pomoć. Dešava se da centar za socijalni rad za ovog jednog koji je podneo zahtev obrađuje tih 135 podataka o ličnosti i može da mu odobri pravo, ali za ovog drugog koji se nikada nije obratio centru za socijalni rad, centar nikad neće ni saznati da je on zapravo siromašan i da mu treba pomoć“, objašnjava Ćurčić za Novu ekonomiju.

Ćurčić smatra da će se zapravo samo strože kontrolisati korisnici koji su se obratili centrima za socijalni rad i da će se kroz algoritam koji se uvodi na „netransparentan način“ odlučivati da li neko još uvek zaslužuje da ima pomoć ili ne. 

Ipak u zakonu piše da je „prevencija siromaštva i otklanjanje posledica socijalne isključenosti“ jedan od ciljeva obrade podataka u okviru Socijalne karte. 

Jelena Žarković kaže da su socijalne karte jedan informacioni sistem i da je dobra strana to da, kada on profunkcioniše i baze svih državnih organa se uvežu, građani koji žele da se prijave za socijalnu pomoć više neće morati da idu od institucije do institucije da traže podatke.

„Za nekog ko nema skoro nikakav dohodak dvesta-trista dinara koliko košta svaka potvrda je zaista problem. To je i pitanje vremena koje vi morate da izdvojite – ti ljudi možda rade negde za nadnicu i onda gube ako moraju da idu po različitim institucijama. Za njih je to ušteda i novca i vremena“, kaže Žarković.

Takođe, navodi ona, socijalna karta bi zaposlenima u centrima za socijalni trebalo da olakša posao jer bi, kada osoba dođe i da matični broj, u jednoj bazi trebalo da se izlistaju svi podaci i shodno zakonskim odredbama vidi da li ta osoba ima pravo na naknadu ili ne.

SPORNA KOLIČINA PODATAKA KOJI SE OBRAĐUJU

Danilo Ćurčič navodi da je broj od 135 podataka o građanima koji su korisnici prava iz sistema socijalne zaštite ili onim građanima koji žele da ostvare ova prava „apsolutno neprimeren svrsi koja se želi postići“.

A11 je krajem aprila Ustavnom sudu podnela inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Zakona o socijalnoj karti zbog njegove „neusaglašenosti sa Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorima i načelom jedinstva pravnog poretka“. 

„Tolika količina podataka koji se obrađuje ne postoji ni u jednoj drugoj situaciji u životu u Srbiji. Nijedan drugi državni organ, čak ni policija, ne obrađuje toliku količinu podataka o bilo kojoj drugoj kategoriji lica“, kaže Ćurčič.

Zakon o socijalnim kartama, kako kaže, je neusaglašen sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, koji propisuje da svi drugi propisi moraju biti usaglašeni sa njim, zbog toga što je to krovni zakon.

Socijalna karta obrađuje podatke o prihodima bivšeg vanbračnog partnera, ali ne kaže se kog

„Ono što je osnovno načelo u sistemu zaštite podataka o ličnosti je proporcionalnost –  obrađuju se samo oni podaci koji su zapravo nužni za postizanje cilja. Ovde (socijalna karta) se obrađuju podaci o nacionalnoj pripadnosti, prihodima bivšeg vanbračnog  partnera, pri čemu se ne kaže kog bivšeg, odnosno kada se zaustavlja taj niz bivših vanbračnih partnera, šta je zapravo defincija bivšeg vanbračnog partnera“, rekao je Ćurčić.

On dalje navodi i da po standardima koji se odnose na zaštitu podataka o ličnosti, korisnik ima pravo da učestvuje u postupku i kaže, na primer, „zašto je prešao cenzus od 10 dinara“ zbog čega je sistem obavestio centar za socijalni rad da treba da ga skine, što ovde ne postoji kao opcija.

Prema njegovim rečima radi se o automatizovanom odlučivanju koje se sprovodi na osnovu onoga što algoritam određuje, pri čemu ne znamo kakav je on, kako će raditi i koji će biti kriterijum.

U Crnoj Gori došlo do velikog pada broja korisnika

Jelena Žarković navodi da je primena ovakvog koncepta u Crnoj Gori i Makedoniji dovela do velikog pada broja korisnika.

Kao primer navodi da su ljudi u Crnoj Gori gubili pravo na pomoć jer na svom imenu imaju neku zemlju, ali u nekom kršu koji se ne koristi i od koje oni nemaju nikakav dohodak i nikakvu korist. Međutim, zbog toga što je to pronađeno u nekim dokumentima i postavljeno u elektronsku bazu, oni su gubili pravo na pomoć.

„Broj korisnika je u Crnoj Gori pao za 30 odsto, oni su na kraju tužili državu, mnoge od sporova su i dobili“, navodi Žarković.

Sudeći po onome kako je bilo u Crnoj Gori i Makedoniji, Žarković očekuje da će i broj korisnika u Srbiji da se smanji, ali naglašava da je trenutna situacija specifična zbog krize koja dolazi.

Navodi da (u zavisnosti od toga kada sistem krene da se primenjuje) ako se svetska kriza bude produbila i prenela u Srbiju, može da dođe do rasta broja ljudi koji traže pomoć od države.

„Ali gledajući samo efekat uvođenja socijalnih karata ja očekujem da se smanji broj korisnika“, rekla je Žarković. 

ZAKON USVOJEN BEZ IJEDNOG AMANDMANA

Danilo Ćurčić kaže da je A11 Incijativa učestvovala u javnoj raspravi 2019. godine kada je prva verzija zakona o socijalnoj karti bila na raspravi, te da su tada i dali komentare na zakon. Međutim odgovora ministarstva nije bilo, a posle „nekih godinu dana“ se pojavio novi nacrt koji je potpuno drugačiji u odnosu na prvo rešenje.

Na taj novi nacrt zakona nije bilo rasprave i zakon je prošao „bez razgovora“ i čak je u skupštini usvojen bez iijednog amandmana, kaže Ćurčić. 

Sam proces izrade Zakona je bio dosta zatvoren i sproveden bez učešća vrlo bitnih aktera koji nisu predstavnici vladinih institucija i organa, piše u Analizi procesa usvajanja zakona u Republici Srbiji/Zakon o socijalnoj karti koju je objavio Otvoreni parlament. 

U analizi se navodi da radna grupa čiji je cilj bio da izradi Nacrt zakona jeste postojala, ali da je javnosti nepoznato „ko su bili članovi ove radne grupe, koliko se puta uopšte radna grupa sastala ili koji su bili njeni zadaci“.  Vrlo je problematično i to što Ministarstvo nije obavestilo pojedince/organizacije koje su poslale svoje predloge ili sugestije šta se zaista i desilo sa njima i da li su prihvaćeni ili nisu.

Tekst Nacrta zakona nije unapređen ni nakon Poverenikovog mišljenja, a kojim je ukazano na nedostatke predloženih rešenja u oblasti zaštite podataka o ličnosti, navodi se u analizi.

Zakon je usvojen u februaru 2021. godine bez ijednog podnetnog amandmana od strane narodnih poslanika. 

Potrеba za uvođеnjеm socijalnih karata sadržana jе u еkspozеu o Programu Vladе u Narodnoj skupštini 28. juna 2017. godinе i prеdstavljala je „jеdan od prioritеta rada ministarstva“.

Prеma Akcionom planu do kraja 2019. godinе trеbalo je završiti pilotiranjе dеlova informacionog sistеma, a do kraja mandata Vladе (prva Vlada Ane Brnabić 2017-2020) trebalo je da se rezalizuje cеo projеkat, prema informacijama koje stoje na sajtu Ministarstva za rad. 

Sistem tada nije zaživeo jer u skupštini nije bio usvojen zakon o socijalnim kartama – nije bilo zasedanja usled epidemije izazvane koronavirusom. „Čim Zakon bude usvojen one će zaživeti“, naveli su 2020. iz Ministarstva za rad za list Danas. 

Do objavljivanja ovog teksta Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nije odgovorilo na pitanja Nove ekonomije. 

Nevena Petaković 

Projekat se realizuje  u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.