Šoškić: I dalje nam preti dužnička kriza

U SAD moneratne vlasti podigle su refernetnu kamatnu stopu, dok Evropska centralna banka stumulativnim merama čini zaduživanje u evrima povoljnijim.

Kako će prilike na svetskim tržištima uticati na zaduživanje Srbije, da li je moguće restrukturirati dug i sprečiti njegov dalji rast, za Infobiz je govorio profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, bivši guverner Dejan Šoškić.

„Srbija se kontinuirano i zadužuje i razdužuje, jedino što se mi u svakoj godini više zadužimo pa nam javni dug raste“, kaže Šoškić.

„Na svetskom tržištu trenutno je najpovoljnije zaduživanje u evrima, jer Evopska centralna banka upumupava 60 milijardi evra svakog meseca u finansijski sistem, kako bi podstakla privredni rast. Ipak te će mere biti ograničenog trajanja, pa Srbija mora računati s tim i da će, kada evrozona izađe iz privredne stagnacije, i kamatne stope porasti, što će uticati i da uslovi zaduživanja budu nepovoljniji“, navodi Šoškić.

Srbija ove godine treba da se zaduži 662 milijarde dinara za pokrivanje fiskalnog deficita i otplatu glavnice na pozajmice.

Prema Šoškićevim rečima, najbolje bi bilo da se zadužimo u dinarima, ali pošto će deo pozajmica biti u stranoj valuti, najbolje je da to bude evro, jer dinar ima najstabilniji odnos upravo prema njemu. On ipak upozorava da povoljnije zaduživanje neće smanjtii javni dug, jer, kako navodi, krizu javnog duga možemo zaista izbeći trajno samo ako imamo privredni rast, ako nam privredna aktivnost raste brže od prirasta novog javnog duga.

Šoškić je komentarisao i pokušaje da „prepakujemo“spoljni dug, kada je pre dve godine angažovan i bivši šef MMF-a Dominik Štros Kan. On objašnjava da to nije lak posao i da se od toga odustalo zato što tu nisu postojale velike mogućnosti. Ne smemo verovati da postoji pmogućnost da smo se prvi dosetili nečega čega se finansijski svet ranije nije dosetio – samo je jedna pozajmica imala klauzulu koja je omogućavala da taj kredit bude zamenjen povoljnijim, naglašava Šoškić. Drugi krediti tu mogućnost nisu predviđali. Naš prethodni javni dug nije u poziciji da ga možemo vratiti pre vremena, dodaje.

„Srbiji i dalje preti dužnička kriza. Kao što znamo, javni dug od 45 odsto BDP-a je granica koja je zacrtana zakonom o budžetu u Srbiji. Nivo duga koji trenutno imamo viši je od 75 % BDP, što je itekako pretnja“, kaže Šoškić.

Mi tek treba da zaustavimo rast javnog duga prema BDP-u, mi smo tek prvi korak napravili, jer smo smanjili deficit prošle godine, ali i to delom zahvaljujući što nije investirano više u infrastrukturu, zaključuje.