Šoškić: Kredite iz franka prebaciti u dinar

Za klijente banaka koji otplaćuju zajmove vezane za švajcarski franak petak je dan odluke.

Tada se u Udruženju banaka Srbije održava sastanak na kome će se više znati o tome kako komercijalne banke, koje su ove zajmove odobravale, vide rešenje problema nakon naglog skoka ove valute.

U Srbiji je više od 20.000 stambenih kredita vezano za franak, a suma koja se vraća prelazi milijardu franaka. Problem bi verovatno bio i veći da 2011. godine tadašnji guverner NBS Dejan Šoškić nije zabranio banakma da odobravaju kredite indeksirane u ovoj valuti. Šoškić smatra da su to trebali da urade i njegovi prethodnici te da bi sadašnji problem bio manji da se reagovalo na vreme. On procenjuje da bi danas bilo najcelishodnije da se ovi krediti prebace u dinare, a o zabrani kredita vezanih za franak kaže:

„Nismo bili jedini koji su tada doneli takvu odluku. Austrija je, takođe, zabranila zajmove vezane za švajcarsku valutu, a slično je bilo i u drugim delovima sveta. Recimo u Južnoj Koreji je zabranjeno plasiranje kredita vezanih za japanski jen. To su bile sasvim opravdane odluke jer te valute nose veliki valutni rizik . Ukoliko se ti zajmovi odobravaju u stranim zemljama, kao što je to bio slučaj kod nas, monetrane vlasti na to ne mogu da utiču. Drugim rečima, Narodna baka Srbije nikako ne može da utiče na vrednost švajcarskog franka ili jena pa ni evra“. 

Šoškić objašnjava da su građani koji su se opredeljivali za franak to radili jer je kamata bila povoljnija nego kod evra, a sami nisu mogli da procene u kakav se valutni rizik upuštaju. U pojedinim zemljama su kamate vezane za jen bile hit, jer su stope za otplatu bile još niže nego kod franka, a do nas, srećom, nisu stigli. 

„Pojedine banke su čak klijentima preporučile da se zadužuju u švajcarskim francima kao povoljnu varijantu.Tako je bilo sve dok nije donet Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga čime je ta vrsta ponašanja izbegnuta“, kaže Šoškić. 

Koliko je u ovom trenutku dobra ideja da se zajmovi iz franaka prebace u evre, što se već čuje od strane pojedinih banaka: 

„Tu opet postoji valutni rizik i na to, opet, ne može da utiče niko od naših monetranih vlasti. Novčanice i kovanice evra pojavile su se 2002. godine. Tada je jedan evro vredeo kao 1,5 dolar, a posle se taj odnos menjao evro je i jačao i slabio“. 

Šoškić nagalašava da se uvek treba zaduživati u valuti u kojoj su i prihodi. Zato bi bilo najcelishodnije da se krediti iz franka prebace u dinare. Tu je kamata viša nego kod evra, ali valutnog rizika nema.

Dejan Šoškić smatra da rešenje koje se traži ne treba da ide na teret poreskih obveznika

„Građani su sami donosili odluku da se zaduže u francima i nije fer da se sada ide na rešenje koje će za posledicu imati trošak za sve poreske obveznike. Ko je uzeo kredit u evrima sam je plaćao veću kamatu i tako će i nastaviti. Posledice nečije pogrešne odluke ne treba svi da plaćaju“.