Srbi mogu da zarade trgujući akcijama na Beogradskoj berzi

Od pre četiri meseca građani Srbije mogu na Beogradskoj berzi, a preko ovlašćenih brokera, da kupuju državne hartije od vrednosti.

Ta novina je još sveža, ali naši ljudi počinju da koriste tu šansu: od dva do tri odsto od svakog paketa pazare oni. To je šteta jer su kamate na te papire visoke i kreću se od osam odsto za dinare do pet procenata za obveznice denominovane u evrima. To je znatno više nego kod štednih uloga.

„Od svakog paketa koji država plasira fizička lica kupe od dva do tri odsto“, kaže broker Branislav Jorgić i dodaje:

„Dobri kupci su banke. One tako plasiraju novac koji imaju na računima, a u tu svrhu koriste i oročenu štednju građana. Smatram da bi se građani više zainteresovali za taj vid ulaganja ako bi se on više promovisao kod nas. Osim što nisu obavešteni o mogućnostima tog novog ulaganja, mnogi su i nepoverljivi. Treći krivac su male mogućnosti. Osnovne sume koje se moraju izdvojiti su za naše uslove dosta visoke. Minimalna ulaganja su 5.000 evra, odnosno 50.000 dinara za one u domaćoj valuti“.

Građani imaju još jedan razlog da se odluče za obveznice a to je podatak da su prinosi koji se dobiju na osnovu njih oslobođeni poreza. Na štedne uloge, odnosno kamatu koja se po tom osnovu prihoduje, stopa poreza je 15 odsto.

Isplativost štednje u obveznicama je sasvim jasna. Na štedne uloge oročene na godinu kamate su u proseku 1,5 odsto kod evra, odnosno sedam procenata za dinare. Kod obveznica je za evro od 4,5 do pet odsto, a kod dinara od četiri do osam. Isplativost ne treba posebno računati, pogotovo kada se zna da je lane inflacija od nas bila oko dva odsto.

Kupovina je nešto komplikovanija procedura. Građanin koji želi da kupi obveznice ne može to uraditi sam. Treba da se javi brokeru i s njim zaključi ugovor o kupovini. Sledeći korak je otvaranje računa u banci gde se deponuje novac i izdaje nalog brokeru za kupovinu. Ta transakcija i novo vlasništvo obavezno se ubeležavaju u Centralni registar hartija od vrednosti, što donosi dodatni trošak od oko 0,5 odsto. Ako kupac obveznica poželi da proda svoje papire pre roka, može to učiniti. Prodaja ide preko Berze, a cena zavisi od trenutne ponude i potražnje.

Devizna štednja u Srbiji je 8,7 milijardi evra. Od toga je najveći deo – 91,5 odsto – baš u toj valuti. To je sasvim solidna baza za ulaganje, ali naši ulozi su u proseku mali. Koncem poršle godine svega 4.900 građana je na računima imalo 100.000 evra, a 21.760 njih polovinu te sume. Dominiraju ulozi od 2.000-3000 evra. To je malo i za jednu obveznicu. Jorgić savetuje da građani udruže sredstva i za početak kupe makar jednu obveznicu te da tako posle, kada ona dospe na naplatu, podele i troškove i zaradu. Međutim, tu saglasnost je kod nas zbog mentaliteta teško postići. A šteta jer je zarada prilična.