Srbija će izvoziti u Kinu vino, jagnjeće, teleće meso i mlečne proizvode

Kineska banka ubuduće će poslovati i u Srbiji. To je, kažu u obe zemlje, još jedna potvrda dobre saradnje. 

Srbija je jedan od 16 partnera Kine u okviru modela saradnje te zemlje sa zemljama Centralne i Istočne Evrope. Iz ovih zemalja u drugu ekonomiju sveta beleži konstantan rast. Srpski je skroman, makar ako se uporedi sa onima koji u razmeni sa Kinom imaju čak i suficit. Ovih dana potpisan je sporazum koji predviđa da možemo da izvozimo jagnjeće i juneće meso.

Novi put svile dug 12.000 kilometara doveo je voz pun robe iz Kine u Veliku Britaniju. Španija je takvu liniju iskoristila da u najmnogoljudniju zemlju izveze vino, masline, šunku. Srbija je možda daleko od takve linije, ali je Kina, ipak, zainteresovana.

„Mi imamo nameru da uvozimo mlečne proizvode, vino, jagnjeće i teleće meso“, kaže Li Mančang, ambasador Srbije u Kini.

Za pet godina saradnje izvoz iz 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope u Kinu porastrao je za 173 odsto. Srbija sa izvozom od 20 miliona dolara kaska za ostalima, Bugarskom koja izvozi više od 600 ili Slovačkom milijardom.

Borislav Korkodelović novinar, stručnjak za Daleki istok kaže da je najviše profitirala Slovačka, koja je jedina zemlja koja ima suficiti u robnoj razmeni sa Kinom.

„Greška Srbije je, pre svega, što ona nema nažalost dovoljno proizvoda koje može da ponudi. I tu bi trebalo da se jasno stavi do znanja privatnicima, malim i srednjim preduzećima“, kaže Korkodelović.

Podsticaj bi mogao da bude nedavno potpisani sporazum o izvozu mesa.

„Mi smo u proizvodnji šljiva jedan od najvećih proizvođača na svetu. Oni imaju toliko tržište da kada bi svaki Kinez jeo po jednu šljivu dnevno oni bi za šest dana kompletan naš rod pojeli“, rekao je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

„Dogovorio sam se s ministrom poljoprivrede, da ćemo ubuduće povećavati izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije za Kinu. Posle kineske Nove godine on mi je obećao da će da pošalje tri ili četiri stručne grupe kao delegaciju u Srbiju“, rekao je ambasador.

Dodatna šansa je i u tome što je zbog rasta stanovništva, ali i privrede, druga ekonomija sveta postala vodeće tržište hrane.

„Oni su sve bogatije društvo, njihova srednja klasa se broji stotinama miliona ljudi, vole da kupuje stvari iz inostranstva, tamo zastrašujuće cene dobija mađarska govedina, takva bi mogla da bude i naša,  kaže Korkodelović.

U modelu „16 plus jedan“ više od 80 odsto izvoza pokriva pet najuspešnijih evropskih zemalja. Srbiji bi mogao da bude cilj da bude u njihovom društvu.