Srbija gubi svakog dana osam miliona evra zbog sive ekonomije

U Srbiji svaki treći zaposleni radi „na crno“, a inspekcija rada je zbog utvrđenih nepravilnosti tokom 2017. kaznila poslodavce sa više od 231 milion dinara.  Srbija dnevno gubi osam miliona evra od sive ekonomije, a ona u Srbiji čini manje od 30 odsto BDP-a države. Od ove godine radnik mora da bude prijavljen od prvog radnog dana, a ne kao što je to sada bilo tri dana. Takođe, radi se na regulisanju radnih parava naših državljana koji rade u inostranstvu, a neki sporazumi poput onih sa Rusijom i Slovačkom su već potpisani. Ove godine će biti donet zakon i o sezonskim poslovima.

Ovo je rečeno na Konferenciji za štampu održanoj u Vladi Srbije na kojoj je predstavljena nacionalna kampanja Reci ne radu na crno, koja ima za cilj širenje svesti o radu na crnu i kod poslodavaca i kod radnika.

Zoran Đorđević, ministar za rad, boračka i socijalna pitanja rekao je da je i zbog toga cilj kampanje da se doprinose onome što je, kaže, započeto još 2014. godine a to je strateški cilj države – borba države protiv sive ekonomije.

Oni poslodavci koji rade legalno su svesni šta gube, ali radnici nisu i zato je potrebno edukovati ih i inofrmisati kako bi shvatili posledice rada na crno.

„Masa naših radnika nema plaćeno bolovanje, godišnji odmor, nemaju prava na kredit…“, rekao je ministar.

Ako im se plata uplaćuje delom na račun, a drugim delom  na ruke, to je problem ako žele da podignu kredit jer im se računa samo legalni deo koji ide na račun. Sada poslodavac može prijaviti radnika za pola sata putem online formulara, tako da više ne može da se pravda da ga nije prijavio jer mu je za to bilo potrebno radno vreme.

Rad na crno nije dobar ni za firme, niti za radnike. Kompanije koje ne plaćaju porez nisu lojalna konkurencija onima koje poštuju zakon. Sa druge strane radnici koji rade na crno lišeni su svih prava, zbog toga je važno da radnici sami prijave poslodavce kod kojih rade na crno.

On je najavio pojačane kontrole inspekcija i to po 24 sata jer dosadašnja praksa da se dva dana unapred najavi inspekcija nije logična.

„Rad na crno je nešto sto je prisutno, to svi znamo, ali smo voljni da svi zajedničkim snagama suzbijemo. U toku kampanje ćemo edukovatoi građane, radnike, jer ovde ne gubi samo država vec gube radnici“, rekao je Đorđević.

Radiće se veći broj vanrednih inspekcija, 365 dana 24 sata, jer dosadašnja praksa da se dva dana unapred najavi inspekcija nije logična, ocenjeno je na konferenciji.

„Rad na crno je nešto sto je svako prisutno, to svi znamo, ali smo voljni da svi zajedničkim snagama suzbijemo. U toku kampanje ćemo edukovati građane, radnike, jer ovde ne gubi samo država vec gube radnici“, rekao je Đorđević.

Ministar je najavio da je spreman informator za radnike koji odlaze u inostranstvo a koji sadrži sve informacije o načinu na koji se može legalno raditi u inostranstvu.

Takođe, odgovarajući na novinarska pitanja, Đorđević je rekao da se parafiskalni nameti u Srbiji ukidaju korak po korak jer, kako je naveo, to nije samo stvar političke volje nego se moraju stvoriti uslovi za to, a prema njegovim rečima u proteklom periodu je bilo bitno da se budžet napuni.

Arne Sanes Bjornstad, ambasador Norveške u Srbiji, koja pomaže Ministarstvu za rad u sprovođenju akcije protiv sive ekonomije, rekao je da se sistem u toj zemlji zasniva na principu da svi koji rade dobijaju ono što im pripada.

Naveo je da radnici koji rade ne dobijaju socijalne beneficije i ne daju doprinos sistemu.

„U nordijskim zemljama mi to ne zovemo sivom ekonomijom već varanjem. To je jedna loša spirala koja traje. Loše je i za kompanije“, rekao je norveški ambasador.

Dodao je da se Evropska unija i norveški sistem zasnivaju na tome da „svi rade na onome šta treba da rade“.

Srbiju pokriva 260 inspektora rada

V.d. direktora Inspektorata za rad Stevan Đurović rekao je da očekuje da se inspekcija u narednom periodu bolje tehnički opremi i naveo da teritoriju Srbije pokriva 260 inspektora rada.

„Ovaj projekat treba da da bolju sliku o tome šta radi inspekcija, jer ono što radi inspekcija je za opštze dobro države i radnika“, kaže Đurović.

Kako je naveo u 2017. godini inspekcija je izvršila 53.424 inspekcijskih nadzora, 22.411 lica je radilo na crno, što je za 2.939 više negu u 2016. godini. „To je procentualno više 15 odsto u odnosu na 2016. godinu a 37 odsto više nego što je bilo u 2015. godini“, kaže Djurović.

„Ako se uporede podaci kod lica koja rade na crno i kasnije zakonska obaveza da oni zasnuju stalni radni odnos tu su podaci još evidentniji, tako da je u protekloj godini od ukupnog broja zatečenih lica na crno njih 21.171 lice zasnovalo stalni radni odnos“, naveo je.

U odnosu na prethodnu godinu 2016. godinu to je 20 odsto više, a u odnosu na 2015. godinu 73 odsto više.

Inspektori rada su u prethodnoj godini otkrili 769 neregistrovanih subjekata i kod njih zatekli 1183 radnika na crno.

Crna statistika kaže da je prošle godine zbog povreda na radu 39 je bilo sa smrtnim ishodom a čak njih 30 odsto su bili nelegalno na poslovima.

„Poslodavcima su izrečene kazne u toku 2017. godini od 231.584.100 dinara“, napominje Đurović.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić istakao je da u Srbiji ima 384 neporeskih nameta a da za jednu petinu njih, kada ih poslodavci plate, poslodavci ne znaju koliko će ih isti nameti sledeći put koštati.

Smatraju da je potrebno namete relaksirati i naći načine kako da se smanje nameti ali da to ne utiče na budžet države a kako je rekao jedan od tih načina je i akcija suzbijanja sive ekonomije „Reci ne radu na crno“.