Srbija i dalje veliki deo proizvodnje električne energije zasniva na fosilnim gorivima, ali se poslednjih godina približava odnosu od oko 50:50 između konvencionalne i zelene energije, dok zastarele elektroenergetske mreže najviše usporavaju ovu tranziciju, pokazuje novi izveštaj o obnovljivim izvorima energije u jugoistočnoj Evropi kompanije Sinekst.
Srbija je u poslednjih nekoliko godina povećala kapacitete za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora, poput vode, vetra i sunca. Ukupna snaga tih postrojenja porasla je sa 3,7 na 4,35 gigavata. Najveći deo i dalje dolazi iz hidroelektrana, ali najbrži napredak beleži energija vetra. Dok je solarna energija u većini zemalja jugoistočne Evrope bila glavni pokretač rasta obnovljivih izvora, Srbija je bila izuzetak, jer je vetar činio 71 odsto svih novih kapaciteta u 2025. godini.
Grčka je u 2025. godini bila lider u obnovljivim izvorima energije u Jugistočnoj Evropi jer su njeni kapaciteti najveći, dok je Bugarska imala najveći rast, od 18,4 odsto. Srbija je svoje obnovljive kapacitete razvila za 7,7 odsto. Uprkos rastu kapaciteta iz obnovljivih izvora, proizvodnja energije u hidroelektranama privremeno je pala zbog suše, navodi se u izveštaju. To pokazuje da Srbija, uz hidroenergiju, mora snažnije da razvija i vetar i sunce kako bi imala stabilniji i otporniji energetski sistem.
Evropska unija ima cilj da do 2030. godine udeo obnovljive energije u potrošnji dostigne 42,5 odsto. Hrvatska je postavila isti cilj kao i EU, Grčka je postavila za nijansu veći cilj od 43 odsto, a Rumunija (38,3 odsto), Bugarska (35 odsto) i Srbija (33,6 odsto) su postavili niže ciljeve od evropskog standarda.
Energetska tranzicija u jugoistočnoj Evropi više se ne svodi samo na izgradnju novih kapaciteta iz obnovljivih izvora, već uveliko zavisi od toga koliko dobro elektroenergetski sistemi mogu da prihvate proizvodnju.
Kada se obnovljivi izvori šire brže nego što mreža može da ih priključi, prenese i izbalansira može da dođe do zagušenja u mreži, ograničavanja proizvodnje, kašnjenja u priključenju, velike oscilacije cena, pa čak i negativne veleprodajne cene električne energije. Zato su skladištenje energije i kapacitet mreže njeni glavni oslonci, konstatuje se u izveštaju.
Bugarska se izdvojila kao vodeće tržište baterijskih sistema u regionu i postala je treće tržište baterijskog skladištenja po veličini u Evropskoj uniji, iza Nemačke i Italije. Hrvatska i Srbija su i dalje u ranijoj fazi razvoja: Hrvatska je do kraja 2025. dostigla 66 megavata operativnih baterijskih kapaciteta, dok Srbija još nema velike baterijske sisteme u funkciji. Srbija je tokom 2025. ušla u početnu fazu razvoja baterijskih sistema za skladištenje energije. Domaći proizvođači baterija, među kojima je i ElevenEs, mogli bi da daju dodatni zamah razvoju skladištenja energije u Srbiji, navodi se u izveštaju.
Autori izveštaja upozoravaju da skladištenje energije samo po sebi nije dovoljno, već da je jačanje elektroenergetske mreže ključno za nastavak zelene tranzicije. Dok baterije pomažu da se višak struje sačuva za kasnije, snažnija mreža omogućava da se nova energija iz vetra i sunca brže priključi i prenese do mesta gde je potrebna.
Zato je jedan od najvećih problema za Srbiju i energetsku tranziciju zastarela elektroenergetska mreža duga oko 9.900 kilometara starih dalekovoda. Ograničenja u prenosnom sistemu sve više usporavaju priključenje novih vetro i solarnih elektrana. Zahvaljujući svom geografskom položaju, Srbija je važna tranzitna tačka za struju u regionu, jer je povezana sa čak osam susednih zemalja. Saradnja sa Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom i Hrvatskom je poslednjih godina ojačala, što se vidi i po tome da su krajem 2025. cene električne energije na tim povezanim tržištima bile vrlo usklađene.
Ipak, iako je regionalno dobro povezana, unutrašnja mreža u Srbiji trpi sve veći pritisak. Tokom zime, kada hidroelektrane proizvode manje, a termoelektrane dođu do svojih granica, stabilnost sistema se sve više oslanja na uvoz struje.
Pritisak dodatno raste zbog velikog interesovanja investitora za obnovljive izvore. Do 2025. godine zahtevi za priključenje vetro i solarnih elektrana sa obezbeđenim bankarskim garancijama premašili su četiri gigavata. Kada se proceni da je neki deo mreže preopterećen, može da se ograniči proizvodnja iz novih elektrana kako bi sistem ostao bezbedan. Takvo rešenje štiti mrežu, ali rizik prebacuje na investitore, jer se ograničavanje proizvodnje ne nadoknađuje.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prva tri meseca ove godine iznosila je nešto više od 19 milijardi evra, što je bilo 3,3 odsto više nego u isto vreme 2025. godine, saopštio je danas Republički...
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je tri odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.Budžetom za 202...
Predsednik Sindikata "Centar" Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP) u Beogradu Ivan Banković ocenio je da današnja odluka o produženju roka za podnošenje ponuda za nabavku novih 60 trolejbusa može biti još j...
Firma W.D. Concord West, koja je u javnosti poznata po bliskim vezama sa vlašću i poslovima koje dobija od državnih preduzeća, uvećala je tokom prošle godine svoj profit na više od 675 miliona dinara, odnosn...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
