Srbija ima najviše vetroparkova u regionu, ali i dalje zaostaje za svetom

Od 2017. do 2021. zemlje na prostoru Zapadnog Balkana proširile su kapacitete obnovljivih izvora sa 1,6 gigavata (GW), od toga se 0,5 gigavata nalazi u Srbiji, pokazuje izveštaj organizacije REN21.

Srbija prednjači u pogledu izgradnje vetroparkova: kapaciteti vetroenergije prošireni su za 381 megavata (MW). Slede Kosovo* (136 MW), Bosna i Hercegovina (135 MW) i Crna Gora (118 MW).

Severna Makedonija tokom petogodišnjeg perioda nije gradila vetroparkove, dok Albanija nije podnela izveštaj o izgradnji.

Jedan od navažnijih evropskih projekata na polju obnovljivih izvora se realizuje upravo u Srbiji, navodi Klima 101.

Radi se o vetroparku Maestrale Ring kod Subotice, planirane instalisane snage od oko 630 MW. To će biti jedan od najsnažnijih vetroparkova na kontinentu.

Srbija je od 2017. do 2021. podigla solarne elektrane kapaciteta 35 MW, što je više nego dvostruko manje od Severne Makedonije gde je kapacitet solarne energije proširen sa 78 MW.

Bolje od Srbije na tom polju kotira se i Bosna i Hercegovina sa 39 MW novoinstalisanih solarnih elektrana.

Albanija je svoj energetski miks proširila sa solarkama kapaciteta 21 MW, Kosovo* 8 MW, a Crna Gora 3 MW.

Srbija je svoje ciljeve u oblasti zelene energije do 2020. ostvarila samo kada je reč o grejanju i hlađenju gde je premašila željeni udeo od 30 odsto obnovljivih izvora.

U finalnoj potrošnji energije bili smo nadomak uspeha: ostvarili smo procenat obnovljivih izvora od 26,3 odsto, a težnje su bile nešto veće i išle ka 27 odsto.

Sa druge strane, zaokret od fosilnih goriva u saobraćaju je potpuno zakazao: umesto dekarbonizacije 10 odsto ovog sektora, uspeli smo da ozelenimo tek 1,2 odsto.

Van domašaja ostao je i cilj o proizvodnji 36,6 odsto struje iz obnovljivih izvora zato što je zaključno sa 2020. Srbija stali na 30,7 odsto, pokazuju podaci REN21.

Ali borba sa klimatskim promenama i zaštita životne sredine ne staju. Zemlje širom sveta iznose sve veće ambicije o smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Na Zapadnom Balkanu Nacionalno utvrđeni doprinosi  (NDC) se među sobom razlikuju, a najsveobuhvatnije i najambicioznije obaveze iznela je Severna Makedonija – 51 odsto manje štetne emisije do 2030. u odnosu na 1990.

Srbija je svoj unapređeni NDC podnela krajem avgusta ove godine i on podrazumeva smanjenje štetnih emisija za 33,3 odsto do kraja decenije.

Nedavno objavljeni izveštaj REN21 je mnogo sveobuhvatniji jer se pored Zapadnog Balkana fokusira na energetsku tranziciju i u istočnoj Evropi, Kavkazu i centralnoj Aziji (uključujući i Kosovo*).

Ukupno 17 zemalja sa tog prostora, koji naseljava preko 300 miliona ljudi (4 odsto svetske populacije), u proteklih pet godina instalisalo je 21 GW obnovljivih izvora te sada raspolažu sa kapacitetom od preko 100 GW zelene energije.

Ma koliko na nivou regiona ovaj napredak bio pohvalan u odnosu na prošlost, u poređenju sa trenutnim razvojem obnovljivih izvora globalno situacija i nije posebno impresivna.

U istom vremenskom razdoblju svet je izgradio preko 1000 GW obnovljivih izvora, što znači da je tek 2 odsto kapaciteta novoinstalisane zelene energije došlo iz zemalja obuhvaćenih novim izveštajem REN21.

Po prvi put povećanje je u ovom regionu najvećim delom bilo podstaknuto razvojem solarne energije (58 odsto) i energije vetra (25 odsto), dok je ranije dominirala hidroenergija.

Faktor kapaciteta za proizvodnju solarne energije porastao je za više od 10 odsto u regionu, dok se faktor kapaciteta za proizvodnju vetroenergije povećao za 7 odsto u posmatranom periodu.

Najviše solarnih elektrana i vetroparkova izgradile su Ukrajina, Rusija i Kazahstan.

Uprkos zabeleženom napretku, prosečni udeo obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji energije zemalja u fokusu iznosio je 18,2 odsto u 2019. što je otprilike jednako kao i pet godina ranije.

Kako navodi REN21, obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost nude priliku za sigurno i suvereno snabdevanje električnom energijom regiona.

Uprkom nezapamćenom porastu obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije, njihov potencijal u sektorima prevoza i grejanja i hlađenja ostaje neiskorišćen.