Srbija mora da nađe partnera za Železaru do 1. februara

Šef Kancelarije Svetske banke u Beogradu Toni Verheijen kaže da će Vlada Srbije do 1. februara morati da pronađe strateškog partnera za Železaru Smederevo.

Kao razloge navodi to što su izdvajanja za ovu kompaniju veliki trošak za budžet i pregovore Srbije sa EU.

„Srbija se u pregovorima sa EU obavezala da od 1. februara više neće biti državne pomoći za Železaru“, rekao je Verheijen za Politiku.

Prema njegovim rečima, od ključne je važnosti da zainteresovani investitor, ako ga ima, preuzme Železaru, jer ako Srbija ne uspe da je u tom roku privatizuje, država će morati da nastavi da pruža pomoć ovoj kompaniji čime će direktno kršiti pravila i procedure EU, a to je od ključne važnosti u procesu pridruživanja. 

List podseća da, prema proceni Fiskalnog saveta, Železara državu godišenje košta 60 miliona evra, a posredni troškovi – za struju i gas koje ne plaća, takođe su veliki. 

Verheijen, međutim, ukazuje da Železara nije jedino preduzeće koje negativno utiče na bilanse EPS-a i Srbijagasa, i napominje da je važno rešiti problem naplate da bi EPS postao solidna kompanija koja u budućnosti može da privuče strateškog partnera. 

„Rukovodstvo Srbijagasa tvrdi da bi bili profitabilna kompanija kad bi naplatili sve dugove za gas. Mi nismo radili studiju o tome, ali je ta izjava dobra ilustracija zašto je važno reformisati javna preduzeća“, naveo je zvaničnik i dodao da Svetska banka već dve i po godine sa vladom pregovara o tome. 

On je takođe rekao da ministar privrede Željko Sertić i vlada treba što pre da donesu odluku koliko će preduzeća otići u bankrot a istovremeno treba definisati i metod privatizacije za ona preduzeća koja nisu privatizovana. 

„Odluka o tome trebalo je da bude doneta početkom decembra, a sad je već kraj meseca“, dodao je, uz upozorenje da što se duže bude čekalo to će problem u javnim finansijama biti veći, što „nije u skladu ni sa merama fiskalne konsolidacije koje država primenjuje“. 

Prema rečima Verheijena, reforma javnih preduzeća istovremeno znači da će i neki ljudi ostati bez posla, a kada je reč o javnom sektoru u širem smislu, kao višak se pominje 30.000 ljudi. 

„Konačni broj zavisiće od odluka koje preduzme vlada“, napomenuo je šef Kancelarije Svetske banke.