Vesti iz zemlje

10.09.2020. 14:36

Saopštenje

Autor: Nova Ekonomija

Srbija po nivou ekonomskih sloboda na samom začelju Evrope

Srbija se po nivou ekonomskih sloboda nalazi na samom začelju Evrope, iako je po Indeks ekonomskih sloboda u svetu (Economic Freedom in the World) napredovala sa prošlogodišnjeg 84. na sadašnje 74. mesto, saopštio je...

Foto: Pixabay

Srbija se po nivou ekonomskih sloboda nalazi na samom začelju Evrope, iako je po Indeks ekonomskih sloboda u svetu (Economic Freedom in the World) napredovala sa prošlogodišnjeg 84. na sadašnje 74. mesto, saopštio je Libertarijanski klub (Libek).

Skor Srbije prema poslednjem merenju koje obavlja Frejzer institut iz Kanade, na indeksu koji ocenjuje koliko je zaštićena privatna imovina i koliko su pojedinci uključeni u dobrovoljne transakcije, iznosi 7,05, što je malo niže od svetskog proseka.

„Srbija je kao i prethodnim izdanjima Indeksa ekonomskih sloboda loše ocenjena u oblasti vladavine prava, koja je kamen temeljac tržišne privrede. Prvenstveno su loše ocenjeni nezavisnost sudstva, nepristrasnost u sudskom postupku, te poštovanje imovinskih prava i izvršenje ugovora usled sporih i skupih sudskih procedura… Celokupan napredak može se pripisati nešto boljim rezultatima u oblasti ‘Zdrav novac’ usled niže i predvidljivije inflacije nego u prethodnim godinama, kao i usled promena metodologije u oblasti ‘Pravni sisitem i imovinska prava'“, navodi se u saopštenju Libeka.

Hong Kong i Singapur se nalaze na vrhu i ovogodišnjeg Indeksa, a prate ih Novi Zeland, Švajcarska, Australija, Sjedinjene Američke Države, Mauricijus, Gruzija, Kanada i Irska.

Od zemalja okruženja, Rumunija je na 23. mestu, Bugarska 32, Hrvatska 61, Slovenija 62, Severna Makedonija 71, Crna Gora 80, a Bosna i Hercegovina 82.

Najlošije rangirane zemlje su Venecuela, Sudan, Libija, Angola, Iran, Alžir, Kongo, Zimbabve, DR Kongo i Centralnoafrička Republika.

Obzirom da se Srbija nalazi na 74. mestu, lošije od nje rangirane su jedino Poljska, Moldavija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Ruska Federacija, Grčka i Belorusija.

„Loš rezultat i dalje je evidentan i u oblasti poslovne regulacije – pored same prirode regulacije koja u pojedinim slučajevima ograničava konkurenciju i kreira rentu za interesne grupe bliske vlasti, veliki problem predstavlja i sama primena zakona u praksi, usled toga što su propisi često protivurečni, nejasni ili se ne mogu primeniti bez podzakonskih akata koji nedostaju. Veliki problem predstavlja nejednaki tretman različitih privrednih aktera pred zakonom, usled korupcije ili političkih pritisaka“, navode u Libeku.

Dodaje se da je javni sektor i dalje predimenzioniran u odnosu na mogućnosti privatnog sektora da ga finansira.

„Pored toga što ja javni sektor skup, on je i veoma neefikasan u poređenju sa evropskim zemljama, usled visoke stope korupcije, javna preduzeća se posmatraju kao partijski plen, a ne kao servis građana, dok je državna administracija slabih kapaciteta usled partijskih interesa prilikom zapošljavanja i napredovanja“, dodaje se u saopštenju.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.