Srbija u kratkoročne projekte ulaže znatno više nego u energetsku tranziciju

Srbija se poslednih nekoliko godina značajno zadužuje, a većinu tako prikupljenog novca usmerava na infrastrukturne projekte. Iako je razvoj infrastrukture Srbiji neophodan, možda joj je još nepohodnije ulaganje u razvoj energetskog sistema, naročito ako se posmatra uticaj koji je ovaj sektor imao na inflaciju i na celokupnu ekonomiju zemlje. Kada se 2022. godine desio kolaps energetskog sistema, postalo je jasno da se ne ulaže dovoljno u energetiku – što su potvrdili i političari. Situacija se dodatno iskomplikovala jer je sada hitno potrebno povećati investicije u obnovljive izvore energije (OIE), a trenutni investicion trend ne obećava. Isto kao što ne obećava ni to što je ugalj glavni izvor struje u Srbiji, od kog ćemo postepeno morati da se „odvikavamo“, usled politike EU.

Prema rečima Branimira Jovanovića sa Ekonomskog Insituta u Beču, ulaganje u infrastrukturu je neophodno i bitno, ali se i u tom segment manje investira u železnicu i javni prevoz koji su čistiji oblici transporta, a više (barem do skora) u puteve.

“Kada je reč o energetici, nažalost, u nju se ulaže premalo, a investicije su uglavnom usmerene na postojeće termoelektrane, dok se gotovo uopšte ne ulaže u OIE. Čini se da srpske vlasti i kreatori energetskih politika ne shvataju značaj energetike za budućnost, ne prepoznaju da će obnovljiva energija biti ključna, i da se cela strategija razvoja zemlje može bazirati na njoj”, kaže Jovanović.

Sa ovim viđenjem se slaže i Goran Radosavljević, profesor ekonomije na FEFA fakultetu, koji kaže da su hidroelektrane dotrajale i na kraju životnog veka, te da država ne planira u narednih deset godina nikakva ozbiljna ulaganja.

U poslednjem planu, ali i godinama unazad, najvljuje se izgradnja HE Bistrica i Đerdap 3 i neizvesno je koliko godina će proći dok će se realizovati. Đerdap 3 je i pod znakom pitanja zbog uticaja na prirodu.

“Srbija nema strategiju ni u jednom sektoru ekonomije, a državna strategija za energiju se i dalje zasniva na uglju, dok poslednjih 40 godina nije uloženo ni u jedan nov izvor otkopavanja uglja. Investicije se dešavaju samo kada se krpi EPS, a država ne planira u narednih deset godina nikakva ozbiljna ulaganja, osim tog vetroparka,” objašnjava profesor.

Plan koji pominje Radosavljević, pod nazivom Polazne osnove plana razvoja energetske infrastrukture do 2028. godine sa projekcijama do 2030. godine država je izradila prošle godine kao strateški.

Ovaj plan predviđa izgradnju nekoliko važnih novih energetskih objekata koji proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora energije (vetra i solara) ukupne instalisane snage 2 GW. Plan podrazumeva i izgradnju dve reverzibilne hidroelektrane, od kojih je jedna pod znakom pitanja. I to je sve što se u planu odnosi na investicije kada su u pitanju zeleniji oblici energije.

I sam predsednik Aleksandar Vučić je još u novembru 2022. godine izjavio da je ”potrebno 16-17 milijardi evra do 32-33 milijarde evra koje moramo da uložimo u energetsku infrastrukturu”, i da su “obnovljivi izvori energije, električna mreža i interkonekcije, najvažniji deo reformi”.

Finansiranje

U ovoj godini budžetom su predviđene investicije za projekte u zelene izvore energije za vetropark u Kostolcu 3,5 milijardi dinara, izgradnja RHE Bistrica 106,2 milijardi dinara, kao i izgradnja samo-balansiranih solarnih elektrana kapaciteta 1 GW i vetroelektrana kapaciteta do 1 GW svaki vrednosti od 165,2 milijardi dinara.

Emitujući osmogodišnje obveznice samo za projekat infrastructure vezan za EXPO 2027 država se samo u poslednjih nekoliko meseci zadužila 259,06 milijardi dinara.

Ove godine iz budžeta se vidi da nema novih zaduživanja kada su u upitanju osmogodišnje obveznice, ali se za EXPO 2027 izdvaja dodatnih 91,1 milijardi dinara za podršku realizaciji, nova zaduženja, te za nacionalni stadion koji je prateći objekat. Projekat prema najavam treba da izađe na 18 milijardi evra.

S obzirom da su gorući problem u sektoru energetike bili uzrok nezapamćenom rastu inflacije i razlog za zaduživanje pre dve godine i kod Ujednijenih Arapskih Emirata (930 miliona evra) i kod MMF- a (2,4 milijarde evra), ostaje pitanje zašto se više ulaže u projekate koji su kratkoročni, a i za koje nemamo jasne analize o isplativnosti.

“EXPO će da bude i prođe, a energija je dugoročni plan koji mi nemamo. Ulaže se samo kad se mora”, kaže Radosavljević.

Ugalj naš nasušni

Savet stranih investitora (Foreign Investors Councile, FIC) je usvom poslednjem izveštaju konstatovao da ugalj ostaje dominantan izvor za proizvodnju električne energije – više od 70 odsto godišnje proizvodnje dolazi iz elektrana na ugalj.

“Rudnici uglja su u relativno lošem stanju i potrebna im je ozbiljna modernizacija, da bi odgovorili potražnji. Neke od najvećih termoelektrana će morati da budu postupno ugašene ili remontovane. Nije jasno da li će Srbija imati dovoljno sredstava za ova ulaganja”, navodi se u izveštaju pod nazivom Bela knjiga 2023.

Energetskim bilansom za ovu godinu od ukupne količine uglja raspoložive za potrošnju, planirano je da se 89 odsto ove proizvodnje utroši za dobijanje električne energije u termoelektranama. Dodatno planira se i uvoz uglja viši za 10 odsto od prošle godine.

Termoelektrane treba da daju najviše struje, prema planu 64 odsto, hidroelektrane 25,9 odsto, a elektrane na vetar i solarne ostatak. Potrebe ipak neće biti pokrivene iz domaće proizvodnje, planira se uvoz viši za 19 odsto nego u prošloj godini.

Ekonomista Jovanović podseća i na plan, „Inflation Reduction Act“ iz Amerike, fokusira se pre svega na energetiku, energetsku efikasnost, obnovljivu energiju i sve što je s tim povezano.

“Srbija, kao i celi Balkan, ima ogroman potencijal za investicije u obnovljive izvore, uključujući hidroenergiju, solarnu energiju i energiju vetra. Ove investicije su veoma isplative i povratiće se vrlo brzo, a osim toga, doprineće smanjenju emisija CO2 i zagađenja”, kaže Jovanović.

Dodatno, od energetskog sektora u Srbiji i njegove modernizacije i prelaska na zelene i obnovljive izvore energije će zavisiti i domaće kompanije, ali i ukupno ekonomija zemlje. Za ove kompanije i privredu Radosavljević kaže da su “ostavljene same sebi”.

Problem će imati oni privrednici koji su izvozno orijentisani, a najviše je takvih okrenuto prema Evrospkoj uniji (EU) kao najbližem tržištu. “Dirketiva koja podrazumeva penale za izvoznike u EU će vrlo brzo stupiti na snagu da li 2025 ili kasnije, videćemo”, navodi Radosavljević.

I kako sami investitori iz FIC u svom poslednjem izveštaju konstatuju – prelazak na zelenu energiju se odlaže „do daljnjeg“.