Srbija bi privatizaciju i restrukturiranje u javnom sektoru trebalo da počne od najvećih preduzeća, poručuje Frejk Janmat.
Ukoliko bude više budžetskih priliva od predviđenih novac bi trebalo trošiti troši za otplatu javnog duga, navodi se u preporukama koje u Briselu usvajaju ministri ekonomije i finansija EU.
„U restrukturiranju i privatizaciji ne treba ostavljati za kraj najteža, jer će ona ostati najteža do kraja, već treba od njih početi“, izjavio je šef sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat predstavljajući preporuke Saveta ministara za ekonomiju i finansije.
On je rekao da pitanje javnih preduzeća vidi kao veliki izazov i dodao da Brisel „veoma pozdravlja trenutne napore za restrukturiranje EPS-a, za konkretizovanje transformacije i pretvaranje u akcionarsko društvo“.
Kada je reč o EPS-u, Janmat je kazao i da treba voditi računa da cene struje moraju da odražavaju troškove, uključujući potrebne investicije da bi se unapredila infrastruktura i sprečio nedostatak struje u budućnosti, ali i da bi se u ekološkom smislu popravilo stanje i Srbija usaglasila sa standardima koje propisuje evropska direktiva o velikim ložištima.
„Visoka stopa loših kredita u komercijalnim bankama je takođe razlog za zabrinutost. Sa nestrpljenjem očekujemo strategiju za rešavanje tog pitanja najavljeno za jun“, rekao je Janmat.
U slučaju da bude više budžetskih priliva od predviđenih, Janmat je kao najbolji korak predložio da se novac potroši za otplatu duga, a ukoliko se koristi za druge svrhe to treba da budu investicije, a ne potrošnja.
Brisel preporučuje i da se u reformi javne uprave detaljno razmotri gde ima viškova, ali i kako da se unapredi javna usluga koja se pruža građanima, dok pažnju treba pokloniti i poreskoj upravi, kako bi se pojačala njena sposobnost da poveća naplatu i udeo preduzeća koja plaćaju poreze, naveo je Janmat.
Kada je reč o unapređenju poslovne klime, među ključnim preporukama Evropske komisije su regulacija parafiskalnih nameta, kao i borba protiv sive ekonomije jačanjem inspekcija.
U pogledu radnih propisa, potrebno je videti koje propise je moguće ukinuti da bi se smanjilo administrativno opterećenje dok su potrebne mere za aktivno zapošljavanje posebno za mlade i dugo nezaposlene.
U pogledu trendova na tržištu rada, Brisel je u prolećnoj prognozi predvideo rast nezaposlenosti u 2015. i 2016. na 19,3 odnosno 20,3 odsto, a Janmat je rekao da to velikim delom vidi kao posledicu restrukturiranja i privatizacije preduzeća od kojih će se deo zatvoriti.
„Mislim da ćemo uskoro videti preokret tog trenda“, rekao je Janmat, dodavši da će povećanje zaposlenosti zavisiti od vladinih mera, kako fiskalne konsolidacije koja između ostalog vodi do smanjenja kamatnih stopa, i reforme radnih propisa, tako i od razvoja situacije u Evropi.
Za podsticanje poslovne klime Srbija treba da podstakne i privatne investicije, na primer kroz javne mehanizme podrške pozajmica malim i srednjim preduzećima, ali i da podstakne sprovođenje javnih projekata, poput radova na transportnim koridorima i proizvodnji i prenosu energije, pri čemu se poseban značaj pridaje gasnim interkonektorima.
S obzirom na manjak novca, Janmat je ukazao da bi za infrastrukturne projekte trebalo koristiti proces šestorke Zapadnog Balkana, u kojem će biti izdvojeni prioriteti, a projekti će se velikim delom finansirati pretpristupnim fondovima i povoljnim kreditima EIB—a, EBRD i Svetske banke.
Janmat je ukazao i na potrebu da se obrazovni programi usklade sa zahtevima tržišta rada. Ukazao je da Brisel pozdravlja reformske mere koje je preduzela Vlada Srbije, kao i da će motriti ispunjavanje preporuka.
Otvorili firmu sa 10.000 dinara. Važi. Mada kako stvari na APR u stoje , prihodi svake godine sve mani i manji