Srbija za nauku izdvaja tri puta manje nego Hrvatska i četiri puta manje nego EU: Plate naučnika najniže u regionu

Nauka je jedna od stavki u republičkom budžetu na kojoj se najviše štedi. Naša država, naime, izdvaja višestruko manje sredstava za ovu oblast nego što je to slučaj u svim zemljama Evropske unije. Primera radi, dok Švedska ulaže 3,57 odsto BDP-a godišnje, Srbija ulaže tek oko 0,5 procenata. To, objašnjavaju sagovornici Nove ekonomije, nikako nije dovoljno, a posledice slabog ulaganja u ovu granu vidljive su svakodnevno – od sporijeg razvoja inovacija, do odliva mozgova.

Za nauku je u Srbiji 2024. godine izdvojeno oko 39 milijardi dinara, što je više od 332 miliona evra, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Kako se navodi, to je povećanje od 22,7 odsto u odnosu na 2023. godinu.

Iako ovaj iznos možda zvuči mnogo, on zapravo predstavlja samo 0,4 odsto BDP-a. Godinu dana ranije, ovaj iznos jedva je prešao 0,5 odsto BDP-a.

Prema podacima RZS-a, najveći deo ovog novca u prošloj godini završio je u državnim institucijama – čak 64,9 odsto. Sektoru visokog obrazovanja, dakle univerzitetima, pripalo je manje od petine sredstava, 19 odsto, dok je za inostranstvo obezbeđeno 11,6 odsto ukupnih sredstava. Pod inostranstvom se, inače, podrazumevaju organizacije i pojedinci koji se nalaze van granica zemlje, ali i međunarodne organizacije koje posluju u Srbiji.

Za nefinansijski sektor izdvojeno je 3,4 odsto. Ovaj sektor zapravo obuhvata poslovne subjekte i organizacije čija je primarna aktivnost proizvodnja roba ili usluga, ali koje poseduju istraživačko-razvojne jedinice.

Konačno, za neprofitni sektor bilo je namenjeno 1,1 odsto ukupnog budžeta.

Daleko ispod EU proseka

U poređenju sa EU, razlike u ulaganju u nauku su velike. Države članice EU u proseku ulažu oko 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda u nauku, pokazuju podaci Eurostata, evropskog statističkog zavoda, za 2023. godinu.

Iznad tog proseka u 2023. godini izdvojile su Švedska (3,57 odsto), Belgija (3,32), Austrija (3,29), Nemačka (3,11), Finska (3,09) i Danska (2,99).

Nešto manje od proseka izdvajaju Francuska (2,19 odsto), Slovenija (2,13) i Holandija (2,08). Slede Estonija (1,84), Češka (1,83), Portugal (1,69), Poljska (1,56) i Grčka i Španija po 1,49 odsto.

Potom je na listi Hrvatska (1,49 odsto), Mađarska (1,39), Italija (1,31), Litvanija (1,05), Slovačka (1,04) i Luksemburg (1,03) odsto.

Manje od jednog procenta BDP-a te godine izdvojile su Letonija (0,83), Bugarska (0,79), Kipar (0,68), Malta (0,61) i Rumunija (0,52).

Trošak ili investicija?

Branislav Boričić, profesor Ekonomskog fakulteta i nekadašnji prorektor za nauku Beogradskog univerziteta, kaže za Novu ekonomiju da izdvajanja države za nauku nikako nisu dovoljna.

“Stalno se oko toga vodi borba, već decenijama. Interesantno je da postoji lista na kojoj se univerziteti rangiraju po efikasnosti trošenja novca i uspeha koji je ostvaren u odnosu na količinu novca. Beogradski univerzitet je na toj listi u prvih deset, što znači da se to malo sredstava koja imamo troši veoma dobro i da naši istraživači imaju uspehe”, kaže Boričić.

Da ovaj nivo ulaganja u nauku nije dovoljan smatra i Dragana Ilić, profesorka u oblasti astrofizike na katedri za astronomiju Matematčkog fakulteta u Beogradu.

Prema njenim rečima, on nije dovoljan da obezbedi stabilan razvoj naučnog sistema, niti da podstakne dugoročnu inovaciju i tehnološki napredak.

“Nauka nije trošak, već investicija – koja je ipak dugoročna te je veliki izazov izboriti se za tu investiciju kod donosilaca odluka”, kaže Ilić za Novu ekonomiju.

Posledice slabih ulaganja

Ipak, posledice nedovoljnog ulaganja u nauku postoje, iako ih građani možda na prvi pogled ne vide.

“Recimo, sa ovim budžetom je nemoguće obavljati funkcionalna istraživanja u nauci za razvoj privrede. Slabo ulaganje u nauku utiče i na inovacije, ali i na kvalitet obrazovanja, konkretno visokog obrazovanja, koji bi bio veći da postoji i više novca”, objašnjava Boričić.

S druge strane, profesorka Ilić ističe još jedan veliki problem, koji dolazi kao posledica slabih ulaganja – sve izraženiji odliv mozgova.

“Taj problem mi na Matematičkom fakultetu u Beogradu itekako vidimo u realnom vremenu. Suočavamo se sa vrlo nesigurnim i ograničenim mogućnostima angažovanja mladih ljudi, nepostojanja adekvatnih uslova za rad i podrške za razvoj. Posle završetka studija, mladi ljudi se jednostavno opredeljuju za zaposlenje u industriji, a još više i za odlazak u inostranstvo”, kaže Ilić.

Ilić, zapravo, objašnjava da javnost često ne zna koliko se zapravo naučnih istraživanja vrši na fakultetima u Beogradu. Profesori su, naglašava, vodeći u tim naučnim istraživanjima. To ne bi trebalo da čudi, imajući u vidu činjenicu da sami profesori, da bi uopšte bili angažovani na fakultetu, moraju iza sebe da imaju ozbiljne naučne radove i ostvarene značajne naučne rezultate.

“Zato je Univerzitet u Beogradu visoko pozicioniran – zbog naučnih radova koji se sprovode na fakultetima i naučnim istitutima koji su takođe deo Univerziteta”, kaže Ilić.

Šta bi donelo više sredstava?

Prema rečima naše sagovornice, pre svega, više sredstava donelo bi više ljudstva. Mesta za poboljšanje, ipak, ima gotovo u svakom segmentu.

“Počnimo od prostora za rad. Mi radimo u institucijama, u prostorijama koje su oronule, održavanja su minimalna. Ja osim jednog naučnog centra, za jednu naučnu oblast, ne znam drugi da je obnovljen. Vidite i fakultete, i tu je potrebno uložiti, jer ne možemo da stvorimo nauku bez obrazovanja”, kaže Ilić za Novu ekonomiju.

Čak su i odlasci na konferencije, za koje su takođe potrebna sredstva, važni za naučnike.

“To su mesta gde se vi upoznajete sa drugim ljudima i gde drugi ljudi čuju za vašu ideju. To je toliko značajno. Mi se, naravno, trudimo i da kod nas organizujemo takve događaje, da dovedemo naučnike iz sveta kod nas, pa da ih mladi ljudi tako upoznaju”, kaže Ilić.

Veliki rezultati uprkos malim ulaganjima

Fascinantno je, smatra Ilić, koliko istraživača iz Srbije vidimo među najcitiranijima u svetu. To govori, smatra ona, o visokom nivou stručnosti i ogromnoj posvećenosti naših naučnika.

“Međutim, to su uspesi male grupe ljudi i ne možemo se stalno oslanjati samo na entuzijazam pojedinaca. To su rezultati i jedne opšte snalažljivosti našeg naroda, jer zaista, kako mi nadomestimo nedostatke sredstava, to se najbolje opisuje rečju snalažljivost. Takođe, postoje neki evropski grantovi, ali uspeh uprkos malim ulaganjima u nauci i ograničenim uslovima ne bi trebalo da bude izgovor za nedelovanje, već poziv da se sistemski problemi reše i da se ti pojedinačni uspesi pretvore u pravilo, a ne izuzetak”, kaže Ilić.

Za kraj, u vremenima kada su profesori neretko okarakterisani kao “neradnici” zbog podrške studentima, Ilić smatra da je važno naglasiti da su njihovi rezultati u polju nauke značajni i veliki.

“Profesori na fakultetima veliki deo svog rada provode u naučnim istraživanjima, to i jeste ono što nas razlikuje od nekih koledža ili viših škola. Mi kada govorimo o tome da nema sredstava, plate su poslednje na šta mislimo, jer toliko ima mesta za poboljšanja. Ipak, ako i govorimo o platama, naši univerzitetski profesori imaju zaista najniže plate u regionu”, zaključuje Ilić.

Vučić hoće da novac za visoko školstvo prebaci privatnim fakultetima: Vlast krivi studente za loše ekonomske rezultate