Autor: Čedomir Savković

Srbiji će veoma važne biti reverzibilne hidroelektrane

Aktuelni planovi razvoja sektora hidroenergetike u Srbiji ukazuju na njenu ključnu ulogu u energetskoj tranziciji, a posebno se zbog mogućnosti balansiranja u proizvodnji struje ističu reverzibilne hidroelektrane, smatraju stručnjaci. Srbija, u kojoj hidroelektrane proizvode oko 30 odsto struje, u narednim godinama planira gradnju još dve reverzibilne hidroelektrane (RHE). Reverzibilne hidroelekrane imaju dve akumulacije, gornju i donju.

Hidroenergija je decenijama igrala ključnu ulogu u evropskoj energetici, pružajući jedinstvenu kombinaciju bezbedne, jeftine i čiste proizvodnje električne energije, piše u svom autorskom tekstu dr Branka Nakomćić-Smaragdakis, za portal Klima 101.

Danas, po podacima iz Eurostata, udeo hidroenergije u obnovljivim izvorima (32,1%) manji je od udela vetra (37,5%), dok najbrži rast beleži solarna energija: 2022. godine udeo solarne energije bio je 15,1%, a pre samo 15 godina taj iznos je bio oko 1%.

Predviđanja pokazuju da će do 2024-2025. svi obnovljivi izvori energije (OIE) doprinositi skoro 34% svetskoj proizvodnji električne energije, a hidroenergija će obezbediti približno 50% učešća.

Iako se hidroelektrane smatraju poznatom tehologijom u proizvodnji struje, promena njihove uloge (fleksibilnost, otpornost, digitalizacija, održivost) zahteva promene u radu hidroelektrana, što povećava potrebu za dodatnim istraživanjima i aktivnostima.

Samim tim, hidroenergija može igrati ključnu ulogu u čistoj energetskoj tranziciji, kako u Evropi, tako i u Srbiji.

Hidroelektrane igraju ključnu ulogu u uspostavljanju balansa u elektroenergetskom sistemu i značajne su u sistemu upravljanja vodama.

Naime, ovaj trend povećanja količine tzv. varijabilne energije (energija vetra i solarna energija) prate zahtevi tržišta za fleksibilnošću i dinamičnošću, što podrazumeva skladištenje energije i brz odziv.

Uzevši to u obzir, kao jedno od rešenja nameće se reverzibilna hidroelektrana, koja ima potencijal da uravnoteži sisteme koji koriste obnovljive izvore energije kako na kratkoročnom (od sekundi do minuta) tako i na srednjoročnom i dugoročnom planu (meseci ili čak godine) korišćenjem tehnologije skladištenja vode koja se upupmava u veštačko jezero.

Reverzibilne hidroelektrane su samim tim odličan izbor za balansiranje varijabilne proizvodnje iz vetroelektrana i solarnih elektrana.

Prelaskom sa fosilnih goriva na obnovljive izvore, dolazi do povećanja opterećenja na hidroelektrane (HE), jer njihova oprema inicijalno nije bila projektovana za tu vrstu izazova i opterećenja, te je od velikog značaja izdržljivost i otpornost opreme i prateće infrastrukture.

Takođe, uloga hidroelektrana u integralnom sistemu upravljanja vodama bitna je i u smislu zaštite od poplava, upravljanju nasipom i snabdevanju pijaćom vodom, a usled klimatskih promena ta uloga će postati sve značajnija.

Da bismo osigurali da hidroelektrana može da nastavi sa svojom ulogom na uobičajen i pouzdan način u decenijama koje dolaze, potrebne su nam održive mere pri projektovanju postrojenja, fazi izgradnje i rada.

S obzirom na to da hidroenergija može biti okosnica budućeg evropskog energetskog sistema bez CO2, i da može da ublaži globalne izazove koje čine posledice klimatskih promena, buduća istraživanja, razvoj i inovacije treba da prate holistički i sveobuhvatni multidisciplinarni pristup.

EBRD sa 67 miliona evra finansira rekonstrukciju „Vlasinskih hidroelektrana“

SRBIJA PLANIRA JOŠ DVE REVERZIBILNE HE

Srbija trenutno planira izgradnju dve velike hidroelektrane: Bistrica i Đerdap 3
Srbija ima potencijale OIE u hidro, solarnoj energiji, energiji vetra, biomasi (biogoriva) i geotermalnoj energiji. Najveći deo sadašnje upotrebe OIE se odnosi na proizvodnju električne energije od strane velikih hidroelektrana.

Danas, Srbija proizvodi 30% električne energije iz hidroenergije koja je glavni obnovljivi izvor energije u proizvodnji električne energije u zemlji.

Prema Strategiji razvoja energetike Republike Srbije, i uzimajući u obzir geomorfološke i hidrološke karakteristike terena, hidroenergetski potencijal Srbije je procenjen na 31.000 GWh godišnje, od čega je 17.000 GWh tehnički upotrebljivo. Postojeće velike hidroelektrane koriste oko 10.000 GWh. Preostalih 7000 GWh čine potencijali velikih (5200 GWh) i malih (1800 GWh) hidroelektrana.

HE ČINE SKORO 40 ODSTO POTENCIJALA EPS-A

Ukupna instalisana snaga u 16 domaćih hidroelektrana sa 51 blokom iznosi 3.015 MW, što čini skoro 38,4% ukupnog energetskog potencijala Elektroprivrede Srbije (EPS). Električna energija se proizvodi u HE Đerdap, HE Kladovo i Drinsko-Limske HE i dve HE u Bajinoj Bašti.

Ukupna izlazna snaga 28 blokova u HE Đerdap je 1.605 MW, a srednja godišnja proizvodnja je 7.180 GWh, što čini oko 20% proizvodnje električne energije u EPS-u.

Devet hidroelektrana u okviru ogranka Drinsko-Limske HE na Drini i Limu, imaju ukupnu instalisanu snagu od 1.390 MW. Prosečna godišnja proizvodnja je oko 3.320 GWh, što čini oko 10 odsto proizvodnje električne energije u EPS-u.

Ranije je najavljena gradnja još dve reverzibilne HE u Srbiji, jedna je Đerdap 3, snage 2.400 MW, a druga Bistrica, snage 680 MW.

Investicija u Đerdap 3 je veoma visoka i procenjena je na više milijardi evra, a u Bistricu na oko 835 miliona evra. Planirani period izgradnje Bistrice je do 2031. godine.

EBRD sa 67 miliona evra finansira rekonstrukciju „Vlasinskih hidroelektrana“

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Tema:

Ostavite odgovor Odustani od odgovora

Povezani sadržaji

Srbija đajić