Srbiji potrebno još ulaganja u infrastrukturu i podsticanje javno-privatnog partnerstva

Srbiji je, za veći privredni rast, potrebno još više direktnih stranih investicija, a da bi ih privukla neophodno je menjati još neke stvari.

To je ocenio predsednik Tunsgram grupacije za jugoistočnu Evropu Gaetano Masara. On je na panelu posvećenom privlačenju investicija, u okviru Samita EU-Jugoistočna Evropa u organizaciji londonskog Ekonomista, rekao da je, ako se uzme u obzir stanje pre 10 godina, privreda u Srbiji i mnogo boljem stanju i mnogo bolje funkcioniše. 

Prema njegovim rečima, podsticaji su imali važnu ulogu u privlačenju stranih direktnih investicija. Masara kaže da je za privlačenje investicija neophodan dalji napredak u digitalizaciji i e-upravi. 

Smatra da treba dalje povećavati investicije u infrastrukturu i podvukao je potrebu za podsticanje javno-privatnog partnerstva, posebno kada je reč o lokalnim samoupravama. 

Masara ističe da Srbija mora da reši pitanje regresivnog poreskog sistema, jer sada ima najveći porez na dohodak građana. Taj problem nepravičnosti se, prema njegovim rečima, može rešiti prelaskom na progresivni poreski sistem. 

Ako bi se sve ove mere primenile i privuklo još više investicija, uveren je Masara, rešio bi se problem odliva mozgova i negativni trend priraštaja. 

Danijela Arsovska, predsednik MCC-a istakla je da je za privlačenje investicija najvažnija komponenta vladavina prava. Ističe da je dalji ključni element borba protiv korupcije, koja mora pod hitno da se rešava u celom regionu. 

Takođe smatra da česte izmene zakonodavstva nisu pogodne, i da, iako zemlje treba da se usklade sa pravilima i propisima EU, to treba da urade kada su za to spremne. S tim u vezi je predložila da se pre promene zakona urade analize posledica po privredu. 

Zamenik direktora Evropske banke za obnovu i razvoj za sektor ekonomije i politika Bojan Marković je rekao da je dobra stvar i za region i Srbiju što je počela da se oporavlja globalna ekonomija. 

On je izrazio očekivanje da će u narednom periodu biti povećana tražnja za kreditima za finansiranja kapitala. „Srbija i Zapadni Balkan imaju sreću da novac može da dodje iz različitih izvora, na primer iz EU, SAD, Kine i slično. Pomislite šta moze da pokrene rast u reigonu, to nije prirodni priraštaj pošto opada, već produktivnost koja je vrlo niska“. 

Marković naglašava se produktivnost može povećati kroz inovacije, ali da to ne mora da znači da treba praviti spejs šatl ili nešto što je sasvim novo. Kaže da je veoma važno uvesti i alternativne investicione fondovima i načine finansiranja. 

Marković očekuje da će u narednih pet do 10 godina robotizacija u svetu uticati na povećanje produktivnosti, kao i na izmene u angažovanju radne snage kompanija. 

Naveo je da je EBRD u poslednjih 20 godina investirala u Srbiji 4,8 milijardi evra da je realizovano 96 projekata. 

Predstavništvo Austrijske privredne komore „Advantage Austria“ za Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru Erika Teoman Brener je rekla da postoji nedostatak radne snage u zemljama centralne Evrope. 

Kako je rekla, Srbija zbog radne snage postaje veoma privlačna za kompanije koje žele ovde da proizvode i najveći izazov za nju je kako da zadrži. „Najveći izazov zemlje je da zadrži ljude ovde“, rekla je Brener i dodala da imamo dobro visokoobrazovane kadrove, ali da nemamo dovoljno radnika sa dobrim srednjim stručnim obrazovanjem. 

Ona je naglasila da je u reigonu slab pravosudni sistem po pitanju privede i da sporovi traju i po 10 godina, kao i da je slaba tačka katastar.