Srbin patentirao izum koji sprečava zamenu beba u porodilištima

Tokom rada i istraživanja na doktorskim studijama u oblasti biometrije, Komlen Lalović se veoma zainteresovao za naučni aksiom da se otisak prsta bebe formira prenatalno do sedmog meseca trudnoće u stomaku majke. Kako je sa suprugom Jelenom upravo tada čekao prinovu, odlučio je da se pozabavi problemom koji je i u Srbiji veoma aktuelan, posebno nakon takozvane afere krađe beba, i da patentira pronalazak koji će garantovati identitet i sprečiti zamene i krađu dece.

„Reč je o uređaju koji bi prilikom porođaja skenirao otisak prsta majke i bebe. Sadrži dva polja za skeniranje, displej i memoriju i obezbeđuje da se podaci šifruju, smeštaju na memoriju uređaja i server, a majci se izdaje pin kod. Pri izlasku iz porodilišta, majka unosi taj pin kod, otisci se ponovo skeniraju i ukoliko se podudaraju garantuje se identitet“, objašnjava Komlen Lalović.

On je 2015. godine osnovao startap kompaniju „Golden Mind“ kako bi dalje razvijao svoj „Uređaj za biometrijsku identifikaciju roditeljstva-materinstva“. Tvrdi da bi ovaj pronalazak svoju primenu mogao naći – i nada se da i hoće – u svim porodilištima sveta, jer „predstavlja kvalitativni skok u sistemu javnog zdravlja uz primenu ICT tehnologije“.

„Njegov potencijal je ogroman, s obzirom na to da se, prema studiji Brandon Gailla, od 4 miliona novorođenih beba godišnje zameni njih 28.000. Zamislite potencijalne tužbe za ustanove i nesnosan bol i štetu koju trpe roditelji i ta deca u budućnosti! To nema cenu. Uz to, Srbija je u obavezi da, prema presudi suda u Strazburu, sprovede poboljšanja na ovom planu, a Rodoljub Šabić je rekao da bi upravo ovaj patent to obezbedio. Na žalost, ministarstvo zdravlja koje bi trebalo da implementira celu priču jako sporo reaguje“, kaže sagovornik našeg portala.

Lalović je do sada u istraživanje uložio 10.000 EUR kroz „Golden Mind“ koji je pokrenuo kao startap kompaniju u ICT oblasti. Važno mu je bilo da potvrdi da je moguće izvršiti „akviziciju minucija otiska prsta tek rođene bebe“ i Komlen je to sa svojim sinom Stefanom uspeo empirijski da potvrdi i da sa saradnicima dođe do optimalnog skenera.

„Za pilot projekat i prve prave uređaje potrebno nam je 45.000 EUR, dok bi se investicija ispratila za dve godine i donela veliki profit, procena je negde oko 500.000 EUR. Razgovarali smo već sa potencijalnim partnerima, ali naši investitori se, nažalost, ne upuštaju dublje u priču, posebno ne u IT oblasti. Ovo je maratonska trka, a ne sprint na 100 metara, jer je u pitanju veliki projekat, veliki doprinos i veliki profit, uz naravno duži rok od nekoliko godina“, navodi on.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić uputio je Ministarstvu zdravlja i preporuku da se upravo ovaj patent implementira. Lalović očekuje da će ministar prepoznati značaj i odlučiti da iskoristi ovaj izum kroz razvojni projekat, pa da neće morati svoje planove da realizuje u inostranstvu, a da Srbija to kasnije uvozi, odnosno kupuje kao rešenje. Već je od više bolnica dobio pismo o nameri i molbe za implementaciju, što je najbolji dokaz da su ljudi koji vode zdravstvene ustanove prepoznali uređaj kao kompletno rešenje.

„Ne postoje zakonske prepreke, kada je reč o zaštiti podataka o ličnosti i sličnim propisima, što je jako dobro, zato sam prvo i razgovarao sa gospodinom Šabićem. Svi podaci bi bili šifrovani i svako može porediti samo svoje i podatke svoje bebe. U test projektu ne bi bila potrebna nikakva odobrenja, dok bi se sve regulisalo Pravilnikom u slučaju da bude dobrovoljno ili Zakonom ako bi bilo obavezno. Konačno, ovo je upravo sigurnost za roditelje, ne samo za ustanove, a to je najvažnije“, ističe Lalović.

On je vrlo samouveren i potpuno posvećen svom radu. Ne sumnja da će uspeti i smatra da su u pitanju samo varijacije puta koji do uspeha vodi ljude koji veruju u sebe, koji znaju i brane svoj rad jer su cenjeni u naučnim krugovima i imaju publikacije u međunarodnim časopisima.

„Iz ugla preduzetnika, smatram da bi trebalo dosta toga da se uradi. Sve novoosnovane firme u ICT oblasti trebalo bi osloboditi dažbina, obezbediti im besplatne inkubatore i kada počnu da donose profit uvesti ih u oporezivanje. Ovako jednostavno ne pokazujemo da smo se opredelili da razvijamo ICT industriju. Mi se kao „Golden Mind“ borimo i videćemo kakav će biti ishod“, umereni je optimista Komlen Lalović.

Učešće na nedavno održanom takmičenju startapova „Ring Srbija“ ocenjuje kao lepo iskustvo, uz pohvale za mlade ljude koji vode ovaj projekat i daju malu dozu entuzijazma u ovim teškim uslovima.

Kolegama preduzetnicima poručuje da bi trebalo da budu realni i urade sve što je do njih, da moraju kvalitetno prezentovati i ponuditi svoj rad, učestvovati na takmičenjima i tribinama, „juriti“ investitore, ali i ostati svoji.

„Golden Mind“ planira najpre da implementira svoj patent u jednom od porodilišta. Želimo da realizujemo pilot projekat i demonstriramo da je ovo rešenje kompletno i da 100% rešava problem zamene i krađe beba. Takođe, želimo da obezbedimo investiciju od 45.000 EUR i da dalje krenemo u prodaju i marketing – da prodajemo rešenje, održavanje i licencna prava. Poznata je izreka da nijedan biznis model ne preživi susret sa investitorima, a mi zastupamo stav da nijedno tržište neće preživeti naš patent i projekat – u smislu da ga neće kupiti i implementirati“, zaključuje Komlen Lalović.