Srpska privreda ulazi u period sporijeg rasta i/ili stagnacije

Foto: Nova ekonomija/Mateja Agatonović

Srpska privreda ulazi u period niskog rasta ili čak stagnacije, na šta ukazuje pogoršanja većina najznačajnijih makroekonomskih parametara, navodi se u najnovijem izdanju "Kvartalnog monitora". Tekući deficit tokom prvog tromesečja je dostigao 1,3 milijardi evra, odnosno preko 10,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što predstavlja najveći najveći kvartalni deficit u protekloj deceniji. 

BDP je na međugodišnjem nivou porastao za 4,4 odsto, što na prvi pogled deluje kao solidan rezultat, ali zapravo predstavlja znatno usporavanje u odnosu na prošlogodišnje stope rasta.

Desezonirani podaci pokazuju da je BDP u prvom tromesečju bio manji za 0,5 odsto u odnosu na prethodni kvartal. 

U slučaju da se negativni trendovi nastave, ekonomija Srbije može da i drugi kvartal tekuće godine završi sa negativnim rezultatom, što bi značilo da je tehnički ušla u recesiju.

Iza kočenja privrednog rasta stoji snažno usporavanje investicija usled geopolitičkih zbivanja, i pogoršanje neto izvoza, koji će najverovatnije bitzi "nešto trajnije prirode", navodi se u saopštenju za medije. Sveukupno, rast domaće privrede će ići do nivoa od oko tri odsto.

Kriza u energetskom sektoru "koštala" je Srbiju oko dva odsto BDP-a, što zbog manje proizvodnje što zbog većeg uvoza struje. 

"Samo u prvom delu godine, Elektroprivreda Srbije je uzela 900 miliona evra kredita... Pad elektroprivrede izazvao je smanjenje industrije za četiri procentna poena", naveo je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i glavni urednik publikacije "Kvartalni monitor" Milojko Arsić.

Industrijska proizvodnja je ostvarila skroman rast od 1,9 odsto u poređenju sa prvim kvartalom 2021. godine, ali je elektroprivreda zabeležila pad od 19,1 odsto. 

Zbog svega navedenog, ali i pregrejanog svetskog tržišta, ekonomisti prognoziraju povećanje cena gasa i struje za privredu i građane, što bi smanjilo kupovnu moć građana i ugrozilo domaće proizvođače.

Određeni uticaj na rast robnog deficita imalo je i neodmereno ograničavanje izvoza poljoprivrednih proizvoda.

"Kvartalni monitor" je publikacija u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.