Srpski startap ekosistem se tek nalazi u prvoj fazi razvoja, malog je opsega ali ima najveće stope rasta u poređenju sa drugim državama slične veličine, navodi se u istraživanju „Startap skener 2019“.
U istraživanju koje je danas objavila Inicijativa „Digitalna Srbija“ navodi se da u Beogradu i Novom sadu ima izmđu 200 i 400 startapa, što je uporediv broj sa ekosistemima u Varšavi i Bukureštu, ali duplo više nego u Budimpešti, kao i da Srbija uspeva da povećava broj i poslovanje tehnoloških kompanija iako ima najmanji broj IT stručnjaka na 1.000 stanovnika u regionu.
Nešto više od 70% svih startap kompanija osnovano je u Beogradu, a slede Novi sad sa 14% i Niš sa 4%.
U proteklih deset godina, domaća programerska scena prikuila je 143 miliona evra investicija, ali su više od 80% tog novca prikupile samo dve firme.
Izazovi u finansiranju postaju još očigledniji zbog podatka da više od pola startapa radi bez ikakvih investicija ili na bazi sopstvenih sredstava.
Istraživanje ocenjuje da firme koje se bave blokčejn tehnologijama i igrama imaju najveći potencijal u našoj zemlji.
Najviše mušterija domaći startapi nalaze u drugim kompanijama (57%), a 41% posluje sa pojedinačnim korisnicima. Najviše klijenata dolaze iz razvijenih ekonnomija sa Zapada, čak 69%, a manje poslovanja se obavlja sa domaćim i regionalnim partenrima.
Jedan od razloga za dobru povezanost sa inostranim tržištima prepoznaje se u dobroj saradnji sa srpskom dijasporom u Londonu i Silicijumskoj dolini, ali se navodi i da se zaostaje u lokalnom povezivanju srodnih kompanija, međusobnoj saradnji sa lokalnim startap osnivačima i investitorima.
Još jedan od problema sa kojima se suočava domaći ekosistem je nedostatak pristupa svetskim sistemima za online plaćanja, limitirajući faktor za prodaju proizvoda i usluga preko granice.
Istraživanje procenjuje da će se visoki rast prihoda u sektoru usporiti i stabilizovati na između 3,1% i 3,5% u sledeće dve godine.
Koraci koje treba preduzeti za uspešniji razvoj čitavog sektora jesu jača institucionalna podrška, kroz bolje mehanizme investiranja u rane faze startapa, bolji sistem obrazovanja prilagođen potrebama tržišta i podrška blockchain i gaming kompanijama.
Celokupno istraživanje koje je sprovela Inicijativa „Digitalna Srbija“ i Startup Genome dostupno je
OVDE.
PROČITAJTE JOŠ:
