Srpski poljoprivrednici počeli sve više da sade godži

Zbog težnje za što većim profitom na što manjoj površini, mnogi poljoprivrednici odlučuju se za uzgoj biljnih kultura visoke nutritivne i ekonomske vrednosti. Godži bobice, slatko-gorko povrće, sve su traženija roba u prodavnicama zdrave hrane i na biorafovima mega-marketa.

Mladi menadžer iz Beograda i nešto stariji voćar iz Šida udružili su ideje, znanje i kapital i pokrenuli zajednički posao. U sezoni zapošljavaju desetak radnika.

Dvadesetdvogodišnji Luka diplomu ekonomiste stekao je u Londonu, kapital će, kaže, u Srbiji. U voćnjaku njegovog prijatelja do pre dve godine brale su se samo breskve i jabuke. Od prošle godine i godži.

Voćar iz Šida Nebojša Ivanović kaže da je teško, ali da proizvod može da se plasira.

„Između ostalog zato smo i počeli da proizvodimo sok od godžija i jabuke. Da bi taj svoj proizvod koji beremo sa njive, da bi ga sirovog proizveli u sok da ga ne bi sušili jer dok dođe na tržište gubi se njegova vrednost“, kaže Ivanović.

Sadnica godžija košta sedam evra. Velika investicija, ali rađa već prve godine, a u trećoj dostiže i 10 kilograma po žbunu. Kilogram sirovog godžija košta 1.200 dinara. U soku mnogo više. To je računica prijatelja koji su novac uložili i u preradu. Plan je, kažu, da 50.000 boca soka od jabuke i godžija, iz malog pogona u Šidu uskoro stigne do ekskluzivnih prestoničkih restorana.

Luka Milačić iz „Flamafruktisa“ kaže da im godži daje jednu raznovrsnost u odnosu na potencijalne konkurente. 

„Iako se jedna mala količina godžija nalazi u našem proizvodu, dovoljna je da svakom donese pozitivan ishod u njihovim organizmima“, istakao je Milačić.

Mada tradicionalno neraspoložen da proba nove ukuse, istraživanja pokazuju da srpski kupac sve više pazari proizvode sa prefiksom zdravo i organik. Mišljenje se ne menja samo u gradu, već i u selu.

„Bili skeptični, da ne kažem svi su se prvo malo smejali kao evo šta ovi rade, ovi nisu normalni, mada sad već ima interesovanja, dali smo sadnice ljudima koji su kući zasadili čisto za svoju upotrebu i sad je već to neka je druga priča“, napominje voćar iz Šida.

Tokom sezonskih radova zapošljavaju desetak ljudi iz Šida.

Poreklom je sa Tibeta, sadnice godžija su do srpskih poljoprivrednika stigle preko distributivnih centara iz Velike Britanije gde je godži veoma popularan i gde se masovno proizvodi. Iako pripada porodici povrća, godži može da ostvari subvencije države samo ako se u šifrarniku Ministarstva poljoprivrede zavede kao lekovito odnosno kao ukrasno bilje.

Tako proizvođači mogu da računaju samo na podsticaje od 6.000 dinara po hektaru. Kada bi godži i zvanično dobio status povrća proizvođačima bi na raspolaganju bila daleko veća sredstva države.