Srbija

17.12.2018. 09:41

RTS

Autor: Fondacija "Slavko Ćuruvija"

Srpskim poljoprivrednicima iz IPARD fondova 175 miliona evra

Srbija

17.12.2018. 09:41

Od ovog meseca biće raspisan peti poziv za sredstva iz pretpristupnih fondova EU za ruralni razvoj u Srbiji – takozvani IPARD program. Poljoprivrednici su zainteresovani za korišćenje tih sredstava, prevashodno za nabavku nove pogonske i priključne mehanizacije.
Dragiša Kovačević iz Rume višnje gaji na šest hektara. Novi berač mu je, kaže, bio neophodan. Konkurisao je za novac iz IPARD programa i kupio novu mašinu.
„Proces je krenuo početkom januara kada je bio raspisan taj konkurs i tamo u šestom mesecu sam dobio rešenje imao sam dve kontrole do sada očekujem još jednu kontrolu, znači mi za obnovu mehanizacije, ulaganje u dalju proizvodnju, verovatno proširenje zasada“, kaže Kovačević.
Iz pretpristupnog fonda za ruralni razvoj za sedmogodišnji preriod do 2020. srpski poljoprivrednici mogu da dobiju 175 miliona evra. Ove godine raspisana su četiri javna poziva, do kraja godine očekuje se i peti.
„Najveće interesovanje bilo je za traktore tu nam je stiglo 393 zahetva zatim za mehanizaciju 85, stiglo nam je nakih 25 za procesnu opremu. Sve je to očekivano“, kaže Žarko Radat, Direktor Uprave za agrarna plaćanja.
IPARD program u Srbiji sprovodi Uprava za agrarna plaćanja i sektor za ruralni razvoj. Ali i savetima pomažu poljoprivrednicima koji bi da unaprede proizvodnju.
Što se tiče same procedure konkurisanja za IPARD konkurse procedura je komplikovanija i taj proces je nov kako za one koji kokurišu tako i za nas koji te zahteve obrađujemo u prvi mah imali smo mnogo zahteva koji nisu administratvino bili ispravni najveći broj se odnosi na taj poslovni plan koji su dužni da dostave i njime dokažu održivost svoje investicije“, naveo je Radat.
Poljoprivredni proizvođači kojima se projekat odobri, moraju prvo da investiraju sopstvena sredstva. Ukoliko su u potpunosti ispoštovati proceduru, deo novca im se vraća.
„Povraćaj novca je 60 posto od osnovne cene koštanja ove mašine, očekujem da bude do kraja godine i ako ne bude bitno da se realizuje“, kaže poljoprivrednik.
Ognjen Mirić iz GIZ-a rekao je da sami poljioprivredni proizvođači nemaju dovoljno sredstava da mogu da ulažu i u narednom periodu veoma je bitno potražiti određena rešenja da se možda i banke uključe u predfinasiranje tih sredstava.
„Ono što je nesumnjivo da treba jačati kapacitet uprave za agrarna plaćanja, jer oni idu samo iz poziva u poziv i nemoguće je sa postojećim kapacitetom upravljati tolikim sredstvima“, naveo je Mirić.
Sledeće godine, evropski parlament usvojiće budžet za period od 2021 do 2027, a očekuje se da se za pretpristupnu pomoć izdvoji više. Da bi i Srbija mogla da računa na više, administracija će morati da dokaže da je efikasna, a poljoprivrednici da umeju da napišu i sprovedu projekte.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.