Šta će biti s novcem koji je proneveren u državnim bankama?

Pre više od dve godine, građani Srbije su saznali da su državne banke uništene proneverama. U tim proneverama pojedinim biznismenima odobravani su milionski krediti do kojih ne bi mogli da dođu legalnim putem i koje nikada nisu vratili.

Posle više od dve godine, banke u stečaju i dalje potražuju milijardu i 100 miliona evra. Tim iznosom Srbija bi mogla da pokrije celokupan iznos kamata koje u ovoj godini treba da plati za sve svoje kredite. 

Agrobanka u stečaju još potražuje 147,9 miliona evra nevraćenih kredita. 

Nova Agrobanka koja je naknadno proistekla iz nje potražuje od aktivnih privrednih društava 474,7 miliona evra. 

Razvojnoj banci Vojvodine i dalje se duguje 165,6 miliona evra, Privrednoj banci Beograd 179,2 miliona evra dok Univerzal banka u stečaju čeka naplatu 170,1 miliona evra. 

S obzirom na to da su banke u stečaju, za naplatu ovih potraživanja zadužena je Agencija za osiguranje depozita. Oni navode da im je naplata prioritet, ali i da najveći iznos potraživanja potiče od dužnika koji su u postupku reorganizacije ili stečaja. 

„U slučaju reorganizacije, način naplate potraživanja definisan je planovima reorganizacije u skladu s rešenjem suda. Pri tom treba imati u vidu da planovi reorganizacije podrazumevaju rokove otplate duga između 5 i 10 godina, kao i poček u trajanju od uglavnom godinu do dve. U slučaju dužnika u stečaju, dinamika naplate potraživanja zavisi od procesa unovčenja imovine stečajnog dužnika”, saopštila je Agencija za osiguranje depozita. 

Hoće li država ikada naplatiti milijardu evra dugova ili će to zauvek ostati gubitak? 

„Interes je da taj period bude što kraći međutim želja da se nešto naplati zavisi i od onoga što je moguće”, naveo je Vladimir Medan iz Beogradske bankarske akademije.

Rešavanje problema tzv. nenaplativih kredita, kako aktivnih tako i banaka u stečaju, od Srbije očekuje i MMF.