Šta nas očekuje u pregovorima sa MMF-om?

U ekonomiji se, kako kažu, čuda ne dešavaju, pa Srbija treba da zna sa čim raspolaže u razgovorima sa MMF-om.

Tokom poslednje dve godine sa članovima ove međunarodne institucije sela su dvojica ministara finansija – verovatno će Dušan Vujović biti treći, a on očekuje da ćemo konačno napraviti sporazum.

Možda zato što će septembarski pregovori biti lakši zbog usvojenih zakona o radu i o penzijskom i invalidskom osiguranju. 

„Država u pregovorima sa MMF-om treba da insistira na merama koje će smanjiti sivu ekonomiju i mislim da je to ogroman prostor za uštedu i za rešavanje problema javnih finansija“, kaže Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta. 

Zato, ističe Nikolić, ostaje da se uradi realan program reformi javnih preduzeća. 

MMF traži uštede, ali Nikolić kaže – ne eksplicitno manje plate i penzije. Njihovo smanjenje bi, prema njegovom mišljenju, smanjilo potrošnju, ali ne i deficit. 

S druge strane, ekonomista Milojko Arsić podseća da Srbija sa 8,5 odsto BDP-a ima najveći fiskalni deficit u Evropi. Zato tvrdi – ili smanjenje penzija i plata za najmanje 10 odsto ili povećanje poreza. 

„Najveći deo su rashodi za plate i penzije i svaki ozbiljniji plan fiskalne konsolidacije podrazumevaće i smanjivanje rashoda za plate i penzije“, kaže Arsić. 

Prema njegovim rečima, osim toga biće neophodno da se smanje izdaci koje država ima za pokrivanje gubitaka društvenih preduzeća kao što su „Srbijagas“, „Železara Smederevo“, ali i preduzeća u restrukturiranju. 

Sporazum sa MMF-om bi, smatra, povećao šanse da se ovi planovi sprovedu, iako je zemlja i ranije imala više takvih prilika, ali se ispostavilo da nismo do kraja sprovodili programe dogovorene sa Fondom. 

„To je razlog zašto zemlje koje imaju slabe institucije kao što je slučaj sa Srbijom imaju koristi od potpisivanja sporazuma sa MMF-om, preuzimanje spoljnih obaveza deluje na njih da sprovedu politike od kojih bi odustale kada bi samostalno odlučivale“, kaže Arsić.