Šta podrazumeva plan „Srbija 2025“, a šta onaj za 2027. godinu?

Krajem 2019. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je plan „Srbija 2025“ kojem su zacrtani ciljevi koje treba ispuniti do kraja naredne godine, odnosno tada u periodu od pet godina. Prema njegovim tadašnjim izjavama, program je vredeo ukupno 14 milijardi evra, „što je otprilike dodatan budžet Srbije“. Pre tri dana predsednik je predstavio novi plan za period do 2027. godine, vredan 17,8 milijardi evra.

U planu koji važi do 2025. godine, a koji je objavljen na sajtu predsednika Srbije, a koji zapravo kao zvaničan dokument ne postoji, navodi se da će prosečna plata u Srbiji iznositi 900 evra na kraju 2025. godine, a prosečna penzija između 430 i 440 evra.

Prosečna plata u Srbiji u 2023. godini iznosila je oko 750 evra, dok je povećanje plata najavljeno od januara ove godine. Prosečna penzija u prethodnoj godini iznosila oko 340 evra.

U cilju podsticanja mladih da ostanu u Srbiji, predsednik je tada naveo da će biti uloženo 500 miliona evra, dok će u zdravstvo biti uloženo dodatnih 600 miliona evra.

Najavio je da će u oviru plana „Srbija 2025“ biti uloženo više od pet milijardi evra u putnu infrastrukturu.

„Celu Srbiju ćemo da premrežimo, idemo sa rekonstrukcijom 5.000 kilometara puteva u Srbiji, u železničku infrastrukturu uložićemo 3,33 milijarde a tu ulazi i metro u Beogradu za koji smo predvideli 1,7 milijardi“, rekao je Vučić.

Predsednik je dodao i da će za tri godine, odnosno 2023. godine, biti završen Moravski koridor, međutim, to se do sada nije desilo.

Krajem oktobra 2023. godine, Vlada Srbije uputila je u Skupštinsku proceduru Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o kreditu u iznosu od 700 miliona evra koji se odnosi na zajam za potrebe  izgradnje Moravskog koridora.

„Jedan od važnijih projekata je i deonica „Vožd Karađorđe“ za šta je već obezbeđeno 100 miliona evra“, rekao je tada on.

Vlada Srbije je u maju 2020. godine projekat izgradnje državnog puta prvog reda „Vožd Karađorđe“ proglasila projektom od posebnog značaja za zemlju. Odlučeno je da novi auto-put bude dugačak oko 220 kilometara.

Međutim, iako je tadašnji ministar infrastrukture Tomislav Momirović najavio da će izgradnja puta početi 2023. godine, to se nije ni dogodilo.

Prilikom predstavljanja Plana, rečeno je i da će za ulaganja u vodni saobraćaj biti ozbezbeđeno 274 milona evra, a da će, kada je reč o sektoru poljoprivrede, za infrastrukturu biti ukupno uloženo 300 dodatnih miliona evra mimo budžeta. Za ulaganje u infrastrukturu u oblasti turizma biće izdvojeno 200 miliona evra.

Među projektima čija realizacija sledi, predsednik je nabrojao nacionalni stadion u Beogradu, gradske stadione u Subotici, Leskovcu, Zaječaru, Kraljevu, Loznici, Kruševcu, Vranju, Novom Pazaru, multifunkcionalnu dvoranu u Košutnjaku, Nacionalni odbojkaški centar, Atletski centar Ćuprija, kompleks bazena u Vrnjačkoj banji, Košarkaški nacionalni trening centar, sportski centar Karataš i streljanu u Boru.

Za nacionalni stadion se zna da je u 2023. godini prvobitno bilo planirano izdvajanje od 7,7 milijardi dinara iz budžeta, ali je rebalansom budžeta taj iznos povećan na 12,3 miljiradi dinara. U 2024. godini je za stadion projektovano izdvajanje od 13 milijardi dinara.

Prema njegovim rečima, Kancelarija za Kosovo i Metohiju će dobiti dodatnih 150 miliona evra, namenjenih infrastrukturnim projektima, ali i izdvajanje dodatnih 100 miliona evra za saradnju sa Republikom Srpskom.

Do 2027. „Skok u budućnost“

Tri godine nakon predstavljanja plana „Srbija 2025“, predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je plan „Skok u budućnost-Srbija EXPO 2027“ u koji će biti uloženo 17,8 milijardi evra, uključujući i izložbu EXPO 2027.

„Javni dug ne sme nijednog momenta da bude blizu ili da pređe 60 odsto, što je naša obaveza iz Mastrihta, ali i naša zakonska obaveza“, rekao je on i istakao da će „Srbija držati svoje javne finansije pod kontrolom“.

Dodao je i da će Srbija „ukoliko bude bila uspešna i uradi sve što je zamišljeno“, povećati svoj bruto domaći proizvod na 92,7 milijardi evra.

Kada je u pitanju prosečna penzija, prema njegovim rečima ona iznosi 391 evro, a očekuje se da do 2027. godine dostigne 650 evra.

Finansijska pomoć će od aprila ili maja ove godine, stići i porodicama za rođenje prvog deteta u visini od 500.000 dinara, za drugo dete 600.000, a za treće i četvrto dete, prema rečima predsednika „biće još ozbiljnija“.

„Smanjili smo siromaštvo u Srbiji sa 26,7 odsto na 20 odsto, a želimo da ga do 2027. godine smanjimo na 16,7 odsto, čime bismo bili iznad proseka EU“, rekao je on i dodao da će u naredne tri godine biti povećan budžet za retke bolesti-prve godine 85 miliona evra, pa 150 miliona evra, a na kraju 200 miliona evra.

Porodilišta će u naredne četiri godine biti rekonstruisana, najavio je on, dok će prvo biti rekonstruisana ona u Begradu, zatim u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, dok postoji mogućnost da to bude urađeno i u Banjaluci.

Plan je da se do 2027. godine uradi još 487 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić istakla je u obraćanju da se očekuje da, zahvaljujući ulaganju u sektor informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), izvoz u ovom sektoru do 2027. godine bude 10 milijardi evra, podsetivši na to da je prošle godine taj izvoz iznosio između 3,5 i 3,6 milijardi evra.

„To znači da će u ovom sektoru biti zaposleno 140.000 ljudi“, rekla je ona i naglasila da će država do 2027. godine u oblast veštačke inteligencije uložiti oko 70 miliona evra.

Premijerka je najavila dodatno ulaganje između 150 i 200 miliona evra u naučnu, istraživačku, inovacionu infrastrukturu, dodajući da će se do 2027. godine proširiti zgrada Naučno tehnološkog parka Niš, zatim u Čačku, Beogradu i u Novom Sadu.

Još jedno zaduženje: Država obveznicama skupila 538 miliona evra za EXPO 2027