Štampanje nacionalne čitanke moglo bi da košta više od 450 miliona dinara godišnje, izdavaće ga javni izdavač pod kontrolom države

Izmenama Zakona o udžbenicima Ministarstvo prosvete predlaže uvođenje obaveznih „udžbenika od nacionalnog interesa“ i prenosi njihovo izdavanje isključivo na javnog izdavača pod kontrolom države, a samo štampanje nacionalne čitanke može koštati više od 450 miliona dinara godišnje, smatra Unija srednjoškolaca Srbije (UNSS).

Unija je objavila analizu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, u kojoj navodi da izmene predstavljaju značajan korak ka centralizaciji obrazovnog sistema, pri čemu se smanjuje autonomija škola i nastavnika, „a potpuno izostaje učešće učenika, roditelja i nastavnika u odlučivanju o obrazovnim materijalima“.

Dodatno, zakon ne pruža jasne definicije pojmova poput „nacionalnog interesa“, niti predviđa nezavisne mehanizme za stručnu kontrolu sadržaja udžbenika.

Iz Unije smatraju da uvođenje kategorije ‘udžbenik od nacionalnog interesa’ institucionalizuje državnu kontrolu nad ključnim predmetima (istorija, geografija, jezik…).

„Problematično je što nije jasno ko i kako odlučuje šta je ‘nacionalni interes’, i što se može koristiti kao mehanizam za ideološku homogenizaciju. Iako je namera zaštite identiteta legitimna, postoji rizik da ovakav pristup bude zloupotrebljen za ideološku instrumentalizaciju obrazovanja“, navodi se u analizi.

Potrebno je, kako se dodaje,  preciznije definisati mehanizme kontrole kvaliteta i stručne recenzije, kako bi se očuvala naučna i pedagoška nezavisnost.

„Otvaranje teme o udžbenicima je prilika da razgovaramo ne samo o štampi i distribuciji, već i o tome ko ima pravo da oblikuje znanje, koje informacije učenici dobijaju i kako se određuje kvalitet udžbenika u kontekstu tržišne borbe za profit“, rekao je generalni sekretar UNSS-a Aleksandar Nikolić.

UNSS posebno ističe problem člana 10. predloga zakona, koji predviđa da se nacionalna čitanka štampa za sve učenike osnovnih i srednjih škola o trošku države, bez prethodne procene budžetskih troškova ili razmatranja digitalnih rešenja.

Prema procenama UNSS-a, ovaj poduhvat bi mogao premašiti 450 miliona dinara godišnje, i to samo za štampu. Digitalizacija udžbenika, ističu, bila bi dugoročno održivija, jeftinija i dostupnija za učenike.

UNSS je pozvao donosioce odluka, nastavnike, roditelje, izdavače i same učenike da se aktivno uključe u javnu raspravu i doprinesu stvaranju obrazovnog sistema zasnovanog na stručnosti, pluralizmu i kritičkom mišljenju – „a ne na monopolu i političkom uobličavanju sadržaja“.

Izdavač udžbenika pravno lice koje osniva država

Kada je u pitanju izdavač udžbenika, Nacrt zakona predviđa da udžbenike koji su proglašeni za one od nacionalnog interesa i one od posebnog interesa za nacionalne manjine izdaje isključivo „pravno lice koje je osnovala Republika Srbija„.

Izdavanje tih udžbenika, kako objašnjavaju iz Unije, uključuje i postupak izbora autora, formiranja autorskih timova, imenovanja recenzenata i organizovanje štampe, što znači da će čitav proces – od sadržajnog osmišljavanja do fizičke distribucije – biti centralizovan u okviru jednog tela.

„Ovakva rešenja predstavljaju suštinsko napuštanje do sada važećeg modela pluralizma u izdavaštvu, u kojem su škole, uz poštovanje nacionalnih standarda i nastavnih planova, imale mogućnost izbora između više udžbenika različitih izdavača. Predlog zakona time uvodi de facto državni monopol nad ključnim obrazovnim sadržajima, čime se obesmišljava konkurencija, a samim tim i mogućnost unapređenja kvaliteta udžbenika kroz tržišnu dinamiku i inovaciju“, navodi Unija u analizi.

Takođe podsećaju i na iskustva iz drugih evropskih zemalja, kao što su Hrvatska, Slovenija i Češka, koje pokazuju da model u kome postoji više licenciranih izdavača, uz jasno propisane standarde i nezavisni sistem akreditacije, daje bolje rezultate u pogledu kvaliteta, dostupnosti i raznovrsnosti udžbenika.

„U takvom sistemu, država ne odustaje od kontrole nad kvalitetom obrazovnog sadržaja, ali je ne ostvaruje kroz monopol, već kroz regulatorne mehanizme koji podstiču konkurenciju i štite profesionalne standarde“, dodaju.

Koliko će koštati udžbenici?

Jedna od retkih odredbi predloženog zakona koja se bavi direktnim materijalnim položajem učenika i njihovih porodica jeste uvođenje ograničenja u pogledu cene i težine udžbenika.

Konkretno, predlogom je predviđena mogućnost da Vlada Srbije utvrdi najvišu dozvoljenu maloprodajnu cenu udžbenika, kao i maksimalnu fizičku masu (izraženu u gramima) udžbenika po predmetu, razredu i obrazovnom nivou.

Iz Unije ističu da ove mere na prvi pogled deluju kao „dobrodošao pokušaj“ da se smanji finansijsko i fizičko opterećenje učenika, koje je već godinama predmet kritika kako roditelja tako i obrazovnih stručnjaka.

Međutim, u analizi navode da u predlogu zakona nije jasno definisano na osnovu kojih kriterijuma će se formirati maksimalna cena, da li će cena uključivati i digitalne verzije i podatke, da li će postojati posebna pravila za različite obrazovne profile (na primer gimnazije, stručne škole, dualni profili) i slično.

Kada je reč o ograničenju težine udžbenika, ideja je usmerena ka zaštiti fizičkog zdravlja učenika, što je posebno važno za mlađe razrede osnovnog obrazovanja.

Ipak, kako navode iz Unije, nije predviđena obaveza da se istovremeno razvijaju i koriste digitalne verzije udžbenika koje bi omogućile rasterećenje đačkih torbi, ali i unapređenje kvaliteta učenja kroz interaktivni i multimedijalni pristup.

„Zabrinjava i to što se sve ove promene uvode bez prethodne analize tržišta, konsultacija sa proizvođačima, školama, roditeljima i učenicima, niti javno dostupne studije o realnim troškovima izrade i distribucije udžbenika. U praksi, bez transparentnih kriterijuma i jasno definisanih standarda, može doći do situacije da se kvalitet žrtvuje radi zadovoljavanja administrativno propisanih ograničenja“ dodaje se u analizi.

Pored toga, podaci koje je UNSS prikupio 2023. godine pokazuju da su porodice učenika srednjih škola u proseku izdvajale oko 13.652 dinara po detetu za novi komplet udžbenika. Sa inflatornim prilagođavanjem, taj trošak bi danas iznosio blizu 15.000 dinara.

„U tom svetlu, simbolično ograničenje cene bez sistemske digitalizacije i subvencionisanja obrazovnih materijala ne rešava suštinski problem – pristup udžbenicima kao javnom dobru koje mora biti univerzalno dostupno“, dodaju.

Čitanka bi mogla da košta državu 460 miliona

Pored izostanka fiskalne procene, važno je posebno istaći da se članom 10. Nacrta predviđa da se nacionalna čitanka štampa za sve učenike osnovnih i srednjih škola – o trošku Republike Srbije.

Iz Unije ocenjuju da ovo predstavlja ozbiljan fiskalni izdatak, naročito imajući u vidu obim štampe, logistiku distribucije, kao i troškove pripreme i produkcije novog materijala.

Na osnovu dostupnih podataka, u Srbiji školsku 2023/24. godinu pohađa oko 520.000 učenika osnovnih škola i 250.000 učenika srednjih škola.

„Ukoliko uzmemo u obzir da je nabavna cena, recimo, čitanke za srpski jezik i književnost prvog razreda gimnazije 1.290,00 dinara, a cena štampe oko 600 dinara po primerku, to znači da ukoliko bi država morala da izdvoji oko 462.000.000 dinara godišnje za štampu nacionalne čitanke„, dodaje se u analizi.

Taj iznos predstavlja samo grubo procenjeni trošak štampe čitanke, bez troškova pripreme sadržaja, distribucije i drugih bitnih komponenti vezanih za njeno uvođenje i korišćenje.

Iz Unije dodaju i da bez jasne finansijske projekcije, postoji ozbiljan rizik da se stvore visoki i potencijalno nepotrebni rashodi iz budžeta, dok se istovremeno ne adresiraju ključni problemi u pristupu obrazovnim resursima – posebno za učenike iz osetljivih grupa.

Lekarska opravdanja prodaju se preko TikTok-a, Unija srednjoškolaca traži reakciju