Stanogradnja u Srbiji opala je tokom prva četiri meseca ove godine za više od 40 odsto u odnosu na isti period lane, kažu u Građevinsko-industrijskoj komori.
Cene stanova su, takođe, nastavile da padaju, a pre svega onih sa većom kvadraturom na dobrim lokacijama i to za oko 15 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je cena manjih stanova skoro nepromenjena, izjavio je član operativnog tima Građevinsko-industrijske komore Srbije Goran Rodić za Tanjug.
Što se tiče manje atraktivnih lokacija cene stanova su pale između pet i sedam odsto, dodao je ekspert za građevinarstvo.
Uprkos tome što se sve manje gradi, Srbija ima dobre majstore odnosno „zanatsku elitu“, koja je nažalost sve malobrojnija, jer je država zanemarila podmlađivanje tih kadrova, rekao je Rodić.
On je kazao da samo u zemljama zapadne Evrope postoji potreba za zapošljavanje oko 100.000 majstora, inženjera i projektanata, koje trenutno nemamo da ponudimo. Na primer, u Nemačkoj radi oko 2.500 naših građevinaca.
„Jedan od osnovnih zadataka je da se sačuva srpska građevinska i zanatska elita, ali moramo da imamo kvalitetne inženjerske radove i tržiste nekretnina“, napomenuo je Rodić dodajući da će podmlađivanje kadrova biti jedan od prioriteta za Građevinsku komoru.
U celoj Srbiji je osnovna zanatska zanimanja za građevinarstvo upisalo svega 40 đaka, dodao je on.
Privatni investitori se trenutno vrlo malo angažuju oko novih lokacija i novih objekata, a i to što se gradi pretežno je reč o malim zgradama, jer nema dovoljno kupaca.
Stanovi se uglavnom grade u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Kragujevcu i Kruševci, kazao je Rodić.
Što se tiče državne stanogradnje, jedino se grade naselja Stepa Stepanović i Dr Ivan Ribar u Beogradu, kao i socijalni stanovi u više gradova, dodao je on.
Rodić je podsetio da je država ušla u te velike javne radove kako bi pomogla građevinskoj industriji i da bi se gradili tzv. neprofitni stanovi, koji po sadašnjim cenama to nisu, ističući da država, ipak, ne bi smela da bude konkurent privatnoj inicijativi.
On je naveo da postoji velika razlika između prozivodne i prodajne cene zbog velikih dažbina i da bi novi stanovi mogli da pojeftine kada bi se lokalne samouprave odrekle jednog dela „svog kolača“ – smanjile takse, cene raznih priključaka, komunalija… , ali i poboljšale uslove izvođenja radova i izdavanje građevinskih dozvola.
Jedan od velikih problema u građevinarstvu su prevare prilikom kupovine novih stanova, naglasio je Rodić.
On savetuje građanima da ne kupuju stanove koji nemaju građevinsku dozvolu ili one sa dozvolama koje ne odgovaraju projektu, jer mogu imati dosta problema prilikom legalizacije.
Takođe, treba voditi računa ko je vlasnik zemljišta, a ko vlasnik građevinske dozvole.
„Najbolje bi bilo, kad bi država omogućila da investitor koji prodaje stan mora kupcu da položi garanciju da će stan biti kvalitetno završen i u predviđenom roku, kao i da ima ispravne sve papire“, zaključio je Rodić.
