Što kvalitetniji finansijski izveštaj, to niža kamata

Autor: Biljana Bogovac, partner u Sektoru za reviziju, PwC Srbija 

Poslednji Edelmanov barometar poverenja iz 2019 (Edelman Trust Barometar 2019) pokazuje, između ostalog, da stepen poverenja građana u državu iznosi 47 odsto, na globalnom nivou. Naime, samo mediji i država uživaju tako nizak nivo poverenja građana već duži niz godina i u ovom istraživanju su predstavljeni kao oblasti negativnog poverenja (engl. mistrust).

Postavlja se pitanje kako povećati poverenje u državu. Jedan od načina je kroz veću transparentnost, između ostalog i u finansijskim izveštajima.

Kao sto je poznato, finansijski izveštaji pružaju osnovne informacije o poslovanju i rezultatima poslovanja privrednih subjekata, odnosno, u slučaju javnog sektora, lokalne samouprave, državne uprave i administracije, ministarstava i ostalih državnih tela. Korisnici finansijskih izveštaja su sve zainteresovane strane koje su u vezi sa subjektom; drugim rečima, to mogu biti vlasnici privrednih subjekata, banke, kupci, zaposleni i uprava, tj. menadžment, u slučaju javnog sektora i građani. Osim toga, privredni subjekti su u obavezi da svoje finansijske izveštaje dostavljaju relevantnim regulatornim telima. 

Da bi se ispunila osnovna svrha finansijskog izveštavanja, a to je da se korisnicima finansijskih izveštaja pruži tačna, relevantna, objektivna i pravovremena informacija, finansijski izveštaji moraju da budu kvalitetni i da zadovoljavaju pomenute kriterijume. 

Da  bi se obezbedio kvalitet finansijskih izveštaja, finansijski izveštaji moraju da budu  sastavljeni u skladu sa opšteprihvaćenim standardima a to su Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (engl.International Financial Reporting Standards, IFRS) i Međunarodni računovodstveni standardi za javni sektor (engl. International Public Sector Accounting Standards IPSAS), odnosno Evropski računovodstveni standardi za javni sektor (EPSAS).

Kad se primenjuju standardi kojima se definišu principi, odnosno osnov izveštavanja, onda je moguće koristiti finansijske izveštaje za potrebe poređenja poslovanja, rezultata i stanja u finansijama dve zemlje ili dva preduzeća. Uporedivost tj. mogućnost poređenja pomenutih elemenata predstavlja samo jednu od prednosti primene IPSAS/EPSAS standarda. IPSAS, odnosno EPSAS polaze od pretpostavke da su finansijski izveštaji sastavljeni u skladu sa obračunskim principima tj. u skladu sa načelom računovodstvenog obuhvatanja događaja u trenutku njihovog nastanka (engl. accrual based principles). 

Ovakav princip zapravo predstavlja pogled na poslovanje u vremenu i trenutku, pri čemu  se koriste saznanja koja proizlaze iz onoga šta znamo da smo ugovorili odnosno sto će se zasigurno desiti, a ne samo na osnovu stvarnih priliva i odliva sredstava (tzv. računovodstvo na osnovu novčanih tokova (uplata i isplata, engl. cash based accounting). 

Javni sektor je dodatno u obavezi da građane izveštava o tome na koji način se koriste sredstva prikupljena naplatom poreza, doprinosa i različiti taksi, budući da su to sredstva građana poverena na raspolaganje državi i njenim organima.  Organi državne uprave koji raspolažu tim sredstvima dužni su da ista koriste za potrebe obezbeđenja usluga i servisa građanima. Sredstva se koriste za finansiranje javnih usluga i komunalne infrastrukture, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje, kao i za finansiranje delatnosti javnih servisa i kulturnih institucija koje su deo javnih ustanova. 

Budući da se sredstava delom  prikupljaju naplatom od  građana i da se koriste za obezbeđenje usluga građanima,  informacija o tome  na koji način se ona koriste tj. kako se njima upravlja mora da se smatra informacijom od javnog značaja koja  treba da bude dostupna  građanima. To se delimično postiže kroz transparentnost finansijskih izveštaja tj. obelodanjivanjem takvih informacija. Ipak, postoje i drugi faktori koji određuju koje će i kakve informacije biti obelodanjene  u finansijskim izveštajima.

Pitanje kvaliteta finansijskih izveštaja zavisi od toga u kojoj meri su finansijski izveštaji sveobuhvatni, tačni, blagovremeni, jasni i koncizni. Nakon pročitanog izveštaja korisnik ne bi trebalo da ima veće nedoumice, uglavnom bi sve trebalo da mu bude jasno. Jezik u izveštaju trebalo bi da bude dovoljno kompleksan, drugim rečima tekst izveštaja bi trebalo da u dovoljnom meri obiluje stručnim terminima razumljivim pripadnicima struke ali i korisnicima izvan nje koji koriste finansijske izveštaje u različite svrhe, makar to bilo samo za potrebe ličnog informisanja. 

Često se dešava da se kompanije u privatnom sektoru zadužuju kod banaka prema odgovarajućim uslovima na osnovu kvaliteta sastavljenih finansijskih izveštaja. Pojedine kompanije uspevaju da ugovore povoljniju kamatu jer imaju kvalitetne finansijske izveštaje i pozitivno mišljenje revizora. U svetu se u javnom sektoru takođe dešava da se budžetska sredstva raspodeljuju prema tome ko je i na kakav način koristio sredstva prethodnih godina, ali i na koji način je o tome izveštavao. Javni sektor se takođe zadužuje. Na osnovu adekvatno tj. kvalitetno pripremljenih finansijskih izveštaja moguće je sagledati nivo ukupne zaduženosti preduzeća, pa tako i javnog sektora. Takva vrsta transparentnosti je takođe važna za buduće uslove zaduživanja. 

Prelazak sa gotovinske osnove na obračunsku računovodstvenu osnovu u javnom sektoru je dugačak i sveobuhvatan proces koji zahteva duži period prilagođavanja. Potrebno je da se procesi i kontrole unutar javnog sektora pre svega prilagode novom načinu izveštavanja, da se uvede novi kontni okvir, da se uvedu nova informaciona rešenja prilagođena ovom računovodstvenom principu a zatim, što je najvažnije od svega, da se obuči veliki broj ljudi koji će biti uključeni u pripremu finansijskih izveštaja javnog sektora. 

Imajući u vidu sve navedeno, veoma je bitno da u redovima računovođa i revizora imamo adekvatno školovane  i kvalifikovane kadrove koji će omogućiti da se finansijski izveštaji pripremaju kvalitetno, bilo u skladu sa IPSAS/EPSAS ili na obračunskoj osnovi. Kako je ovo novina svuda u svetu, treba učiti na primerima dobre prakse i koristiti znanja koja postoje u zemljama u kojima ova praksa postoji dok se ne izgradi sopstvena baza znanja i kadrova.