Stojiljković: Ne pristajemo na kozmetičko povećanje plata, hoćemo više

Povećanje minimalne cene rada realna je opcija u ovom trenutku, pre svega zbog rasta produktivnosti, kaže Zoran Stojiljković.

Sindikati neće pristati na „kozmetičko“ povećanje već na dvocifren procenat rasta, rekao je predsednik Ujedinjenih granskih sindikata (UGS) „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković, dodajući da će proces pregovora biti složen i težak.

Navodi, da svaka strana ima svoj interes i da u procesu pregovora treba biti realan. 

„Mi se naravno ne bismo zadovoljili nekim minimalnim kozmetičkim povećanjem, jednocifrenim rezultatom. Mislim da je realno nešto više, dvocifreni iznos“, kaže Stojiljković za Tanjug. 

Dodaje da je u uslovima privrednog rasta koji je do skoro bio negativan, visoke nezaposlenosti, niskih zarada i velikog siromaštva teško napraviti dogovor poslodavaca i sindikata kao predstavnika zaposlenih. 

„Nekoliko godina nije došlo do dogovora i minimalna cena rada određivana je odlukom vlade, što u značajnoj meri dovodi u pitanje smisao socijalnog dijaloga“, navodi Stojiljković. 

On dodaje da ovog puta postoji raspoloženje i saglasnost da minimalna cena rada od 130 dinara koja sada ne obezbeđuje ni mesečnu zaradu od 200 evra treba da bude podignuta. 

„Različite su vrste raspoloženja među zaposlenima i poslodavcima, jedan deo poslodavaca misli, po mom mišljenju opravdano, da to uslovljava oslobađanje fiskalnih nameta, poreskih opterećenja kao i da čitava minimalna zarada treba da bude neoporezovani deo zarade. Ispunjavanje tih uslova bi im pomoglo da pristanu na neko povećanje minimalne cene rada“, objašnjava Stojiljković. 

Dodaje da se povećanje minimalne cene rada određuje u skladu sa određenim indikatorima kao što su, potrošačka korpa, standard, rast društevnog proizvoda, nivo nezaposlenosti, kretanje produktivnosti, inflacija. 

„Čuo sam da postoje mišljenja da je predloženo povećanje malo i da treba da izađemo iz pregovora, ja bih sa stanovišta pristojnog nivoa standarda očekivao da zarada u Srbiji bude 500, 600 evra, dakle minimalac 300 evra. Razmišljao bih kako smo na repu u regionu i kako su zarade u svim zemljama u okruženju osim BiH, Makedonije daleko veće nego u Srbiji, ali kada dogovarate nije samo stvar želja, već da zaista dogovorite nešto i ubedite sagovornika da cena treba da raste i da za to ima realnog osnova“, primetio je Stojiljković. 

On ističe da se moraju uvažiti i argumenti druge strane i da se ne radi o „subjektivnom osećaju pravičnosti“ kako bi se moglo pristojno živeti nego postoje i realni okviri. 

„Važno je da izborite maksimalnu održivu cenu rada, a da posledica tako uvećanih cena rada ne bude prevođenje dobrog dela ekonomije u sivu zonu“, kaže Stojiljković. 

On dodaje da je naročito veliki pritisak na mala, privatna preduzeća koja imaju nelojalnu konkurenciju, velike namete i koji kao deo legalne eknomije traže neku vrstu kompenzacije kako bi zarade rasle.