Štrajkači glađu u ‘Zastavi INPRO’ u sve gorem stanju, a vlast ih i dalje ignoriše

Štrajk invalida kragujevačke fabrike Zastave INPRO ulazi u 47. dan. Od štrajka ne odustaju, iako mnogi od njih trpe sve ozbiljnije zdravstvene probleme.

Kažu da komunikacije sa Ministarstvom rada više nema i da nema napretka u rešavanju njihovih zahteva – neisplaćenih zarada, zahteva da se poboljša socijalni program, sumnji u rad rukovodstva i privatizaciju dela fabrike.

Zoran Lončar, nekadašnji visokokfalifikovani alatničar fabrike Zastava automobili, a danas invalid u Zastavi INPRO, veliki deo radne sposobnosti i zdravlja je izgubio noseći uniformu vojske. Za 46 dana štrajka glađu izgubio je 15 kilograma.

„Ovaj štrajk se na moje zdravlje odražava katastrofalno. Ja sam, kako koji dan, u sve težoj situaciji. Sve sam dao za ovu državu. Od nje tražim da mi samo omogući osnovna ljudska prava, pravo na rad i pravo na zaradu. Pravo da hranim svoju porodicu, svoju decu, suprugu koja ne radi, imam maloletnu decu“, kaže Lončar.

Nutricionista doktor Dragan Vasiljević ističe da je mnogo faktora koji utiču na posledice štrajka glađu.

„Oni koji su ušli u štrajk sa hroničnim oboljenjima, može da se desi da takav dugotrajni štrajk, preko 45 dana, 70 dana, da dovede do još jačih oštećenja unutrašnjih organa, pankreasa, bubrega, jetre, da dovede do trajnih oštećenja“, kaže Vasiljević koji je direktor Instituta za zaštitu zdravlja Kragujevac.

Slabe konstitucije i zdravlja pre gladovanja, radnik Zastave INPRO Milutin Kostić je izgubio četvrtinu telesne mase. Više puta je vožen u bolnicu, svakodnevno prima infuziju, ali ne odustaje od štrajka.

„Za 45 dana štrajka glađu oslabio sam 15 kilograma. U tome mi se i zdravstveno stanje pogoršalo. Imao sam tri operacije glave u Beogradu. Invalid sam treće kategorije, a najteže mi je što je porodica kod kuće, nema od čega da živi, računi dolaze za dažbine. Nemam odakle. Država to ne vidi“, kaže Kostić.

Trojica radnika su na psihijatriji, a četvorica su dobili šećernu bolest. Invalidi traže i dalje preispitivanje privatizacije fabrike, reviziju poslovanja i povoljniji socijalni program.

Napretka u rešavanju zahteva štrajkača glađu – nema. Komunikacije sa Ministrastvom rada, takođe – nema. U pat poziciji, jedino čega ima je trajna degradacija zdravlja invalida rada Zastave INPRO.