Stručnjaci: Očekuje nas pad evra i rast dolara i franka

Program upumpavanja oko 60 milijardi evra mesečno, koji je počela ECB, dovešće do slabljenja evra i pada kamata vezanih za evro.

Sa druge strane, izazvaće jačanje dolara, švajcarskog franka i britanske funte, ali i rast akcija na evropskim berzama, kao i cena nafte izražene u evrima, ocenili su analitičari.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner NBS Dejan Šoškić kaže da će upumpavanje 60 milijardi evra mesečno u finansijski sistem evrozone, najverovatnije, smanjiti kamatnu stopu za finasiranje javnog sektora u EU.

„S druge strane, imaćemo rast likvidnosti, dakle, rast raspoloživosti evra, a to će značiti da će sve kamatne stope koje su vezane za evro, padati, uključujući i kamate i u zemljama na obodu evrozone. Dakle, i Srbija će imati kolateralne koristi od tog obilja novca“, ocenio je Šoškić. 

Taj trend će trajati najmanje dok ovaj program ECB bude na snazi, rekao je Šoškić i podsetio da je ECB najavila da će taj program trajati najmanje godinu dana, sa mogućnošću prolongiranja. 

Kao što su SAD poslednjih godina imale sličan program i monetarnu ekspanziju koja je prilično oslabila dolar, tako će i evro, verovatno, u narednom periodu biti relativno slab u odnosu na glavne vodeće valute, a posebno u odnosu na američki dolar, objasnio je Šoškić. 

Kretanje valutnih kurseva pod uticajem slabog evra zavisiće veoma mnogo koliko će stimulativna mera ECB imati efekta na oživljavanje privredne aktivnosti u evrozoni, napomenuo je bivši guverner NBS i dodao da se u osnovi ovog programa nalazi želja da se izbegne deflacija kao jedan od najozbiljnijih makroekonomskih problema. 

Govoreći o uticaju mera ECB na kretanja na berzama, Šoškić je ocenio da, obično kada se ubrizgava likvidnost u finansijski sistem, kao što sada radi ECB, prvi efekat je pad kamatnih stopa, ali vrlo brzo posle toga rastu cene akcija. 

Tendencija rasta akcija na berzama bila je prisutna i na berzama SAD, kada indeks Dau Džons konstantno rastao kako su trajale aktivne olakšice američkog FED-a (Američke federalne rezerve), podsetio je Šoškić.

I senior ekspert u FX Lideru Ana Mihajlović smatra da je osnovni cilj ECB bio da oslabi evro, kako bi roba iz EU bila konkurentnija na tržištu, tako da će ogromnim povećanjem likvidnosti od 60 milijardi evra na fiannsijskom tržištu biti i dostignuto. 

„Znači, imaćemo jak pad evra, a sa druge strane imaćemo dolar u rastućem trendu, uprkos programu kvantativinog popuštanja američkog FED-a“, ocenila je Mihajlovićeva. 

Pošto su SAD postigle odlične ekonomske rezultate zahvaljujući merama FED-a, već se govori da će sredinom ove godine možda i povećati referentne kamatne stope, što će sigurno značiti dalji rast dolara, kazala je sagovornica. 

Mihajlovićeva je ukazala da se može očekivati i rast švajcarskog franka, ali će Centralna banka Švajcarske uraditi sve što je do nje, da to spreči, tako da je moguće čak i da dodatno smanji referentne kamatne stope, koje su već negativne na depozite. 

I u Velikoj Britaniji su monetarne vlasti postigle odlične rezultate sa funtom upumpavanjem likvidnosti, i bilo je nagoveštaja o povećanju kamatnih stopa, ali s obzirom na sadašnju situaciju u zoni evra i ovaj program monetarnog popuštanja, verovatno je da neće doći do njihovog rasta, objasnila je Mihajlovićeva. 

Investitori u zoni evra, ulagaće svoj kapital čak i u rizičnije finasijske instrumente, kao što su akcije, upravo zbog slabljenja valute EU, što je i bio cilj ECB, da prosto spreči da novac bude deponovan u centralnoj banci EU. 

„Na taj način, velika količina likvidnog novca na tržištu, tražiće prosto gde da bude uložena i očekuje se da će to biti rizičniji instrument kao što su akcije, jer oni sami po sebi donose veće prinose“, objasnila je Mihajlovićeva i dodala da su očekivanja u EU da će biti i povećana cirkulacija novca i zbog toga i bržeg oporavka ekonomije.