Stručnjaci tvrde: Problem „odliva mozgova“ iz Srbije je precenjen

Procenjuje se da iz Srbije godišnje u inostranstvo ode između 40.000 i 60.000 ljudi, zbog obrazovanja ili usavršavanja, spajanja porodica ili nekog drugog razloga. Ipak, na svakih deset emigranata dolazi osam imigranata, a rasprostranjenu tezu o „odlivu mozgova“ pobija činjenica da je obrazovna struktura naše emigracije približno ista kao kod stanovništva koje ostaje u zemlji, piše Biznis & Finansije.

Procene su da srpska dijaspora broji između 1,3 i dva miliona ljudi, a da srpsko poreklo (u celosti ili delimično) ima oko deset miliona građana.

Za statistiku je neuhvatljivo i koliko odlazećih spada u globalno narastajući trend cirkularnih migranata, odnosno ljudi koji stalno ili periodično idu u jednu ili više država, uglavnom radi posla, posle izvesnog vremena se vraćaju, a potom ponovo odlaze.

U Srbiji je ovaj talas postao izraženiji od 2015. godine, kada su se za naše državljane otvorila tržišta rada u Istočnoj Evropi – najviše za visokoobrazovane, stručne i za majstorska zanimanja.

Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko za Biznis i finansije navodi izazove u istraživanju cirkularnih migracija zbog nedostatka podataka matičnih država i nedostatka preciznih anketa ili terenskih istraživanja.

Kao još jedan od izazova smatra da je teško doći do precizne statistike budući da se cirkularne i sezonske migracije često prepliću, posebno kada je sezona produžena.

„Do približnog broja cirkularnih migranata dolazimo na osnovu broja prvih boravišnih dozvola koje su izdate u imigracionim zemljama, ali ni ti podaci ne potvrđuju tvrdnje o 600.000 ljudi koji su poslednjih godina otišli iz Srbije. Skoro svi koji su, na primer, u Hrvatskoj dobili prvu dozvolu su cirkularni migranti, jer se na kraju sezone vraćaju u zemlju, a sledeće su opet na spisku prve dozvole. Cirkularnih migranata je manje među onima koji idu u Norvešku, Švedsku i druge severne zemlje koje prihvataju naše ljude na duže“, objašnjava Arandarenko.

Podaci koje su objavili Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN) i Centar za evropske politike (CEP), u okviru projekta „Cirkularne migracije pre depopulizacije“, ukazuju da je u periodu od 2015. do 2019. godine, prvu boravišnu vizu u EU28 dobilo 224.110 osoba iz Srbije.

Gotovo 96.000 njih je bilo radno angažovano (78.245 je otišlo po osnovu spajanja porodica, više od 12.000 boravilo je zbog obrazovanja ili stručnog usavršavanja, dok je oko 37.000 imalo druge razloge).

„Prošle godine, prema evidenciji zemalja u koje naši državljani odlaze, Srbiju je napustilo oko 77.000 ljudi, većinom cirkularnih migranata. Od toga, samo je Hrvatska do novembra 2023. godine izdala 21.500 privremenih boravišnih dozvola srpskim građanima, koji u toj zemlji rade uglavnom sezonske poslove u ugostiteljstvu i građevini“, kaže Ivan Brkljač, savetnik za demografiju i migracije u kabinetu doskorašnje premijerke.

Definišući razloge za migraciju, Brkljač objašnjava kako su razlozi za odlazak i povratak u Srbiju slični.

„Neki ljudi odlaze da bi im se deca tamo obrazovala, dok drugi žele da im se deca ovde školuju, nauče jezik, upoznaju kulturu i imaju osećaj pripadnosti. Ljudi odlaze zbog poslovnih prilika, ali se zbog toga i vraćaju jer su u inostranstvu stekli iskustvo kojim mogu da popune prostor na našem tržištu rada. Motivi za povratak, kao i za odlazak na prvom mestu su ekonomski, a potom privatni i porodični.“

Kada se analizira „odliv mozgova“, Arandarenko tvrdi i da je ta teza „ispolitizovana“ i da su je oborila dva istraživanja iz 2021. godine, od kojih je jedno radio on, a drugo Sandra Lajt sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

Prema definiciji, zemlja ima „odliv mozgova“ kada je obrazovna struktura njenih emigranata znatno bolja od obrazovne strukture njenih građana – „Srbija je daleko od toga“, zaključuje Arandarenko.

On ističe da „uprkos tome što u Kanadi 60 odsto srpskih državljana ima visoko obrazovanje, tamo živi samo oko 20.000 naših građana, dok je u Nemačkoj, gde se nalazi oko 300.000 Srba, procenat visoko obrazovanih manji od deset, što je ispod proseka.“

Takođe, navodi da je struktura obrazovanja naših ljudi u inostranstvu slična onoj u zemlji, ali da je došlo do značajnog rasta cirkularnih migracija, posebno nakon 2015. godine.

Prvi odlazak u zapadne zemlje je delimično stagnirao, osim u Nemačkoj gde je zabeležen rast, ali se naglo povećao broj srpskih cirkularnih migranata u Slovačku, Hrvatsku, Sloveniju, Mađarsku ili Poljsku, posebno onih sa srednjom stručnom spremom.

„Odliv mozgova“ pobijaju i rezultati koje je po drugoj metodologiji dobila Sandra Lajt, a koji pokazuju da je u petogodišnjem periodu Srbija čak zabeležila neto priliv od 90.000 visokoobrazovanih.

To se tumači tradicionalnim dolaskom stručnjaka iz Crne Gore, Republike Srpske ili sa drugih destinacija, za koje kod nas ima boljih poslovnih prilika, kao i studenata koji po okončanju školovanja ostanu u Srbiji, navodi B&F.