Studija: Siva ekonomija u 2023. godini iznosila 21,1 odsto BDP-a

Nivo sive ekonomije u Srbiji u 2023. godini procenjen je na 21,1 odsto BDP-a, što je približno 14,7 milijardi evra, prema nalazima Studije o proceni visine i dinamike sive ekonomije u Srbiji koju je objavila Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN). 

Podaci su dobijeni primenom metode zasnovane na makroekonomskim podacima koja sivu ekonomiju procenjuje kao zbir neprijavljenog dohotka (siva ekonomija u domenu dohotka) i neregistrovanog oporezivog prometa dobara i usluga (siva ekonomija u domenu potrošnje).

Polazeći od procena sive ekonomije u domenu dohodaka i potrošnje, procenjen je ukupan nivo sive ekonomije u Srbiji za period 2009-2023. godina, objašnjava se u studiji.

Prema dobijenim rezultatima, siva ekonomija u Srbiji je u ovom periodu u proseku iznosila 23,6 odsto BDP-a, krećući se od maksimalnih 29,1 odsto BDP-a u 2013. godini do minimalnih 17,9 odsto BDP-a u 2021. godini. Nivo sive ekonomije u Srbiji u 2023. godini procenjen je na 21,1 odsto BDP-a.

U studiji se naglašava da je reč o okvirnoj proceni, koja je verovatno blizu donje granice intervala stvarne vrednosti sive ekonomije.

Od ukupnog iznosa procenjene sive ekonomije u Srbiji, oko dve trećine se odnosi na neregistrovanu oporezivu potrošnju (tj. promet dobara i usluga), dok jednu trećinu čine neprijavljeni oporezivi dohoci.

Siva ekonomija obuhvata zakonom dozvoljene ekonomske transakcije (ostvarivanje dohodaka, potrošnja, tj. promet legalnih dobara i usluga) koje se iz razloga izbegavanja poreskih i regulatornih troškova, kao i iz drugih razloga realizuju izvan registrovanih tokova. Kao posledica neevidentiranja tih transakcija i njihovog neprijavljivanja, država propušta naplatu poreskih prihoda.

Rezultati procene sive ekonomije u Srbiji na osnovu makroekonomskih podataka o dohotku pokazuju da se neregistrovani oporezivi dohodak kretao u rasponu od oko osam odsto BDP-a 2009. i 2016. godine, do 6,6 odsto BDP-a 2010. i 2011. godine.

U studiji se procenjuje da je siva ekonomija u domenu dohotka u 2023. godini iznosla oko 6,8 odsto BDP-a (oko 4,7 milijardi evra evra), što je blizu najnižih vrednosti u poslednjih petnaestak godina.

Siva ekonomije u domenu dohodaka se procenjuje kao masa neprijavljenih dohodaka fizičkih lica od rada i kapitala. Procena sive ekonomije u domenu dohodaka se vrši na osnovu podataka iz Ankete o radnoj snazi (ARS) Republičkog zavoda za statistiku.

Posmatrano u odnosu na ukupan (prijavljeni i neprijavljeni) oporezivi dohodak, neprijavljeni oporezivi dohodak se u ovom periodu kretao u rasponu od 19,1-19,9 odsto ukupnog dohotka 2009. i 2016. godine, do 14,4 odsto ukupnog dohotka u 2023. godini.

U pogledu strukture neprijavljenog oporezivog dohotka, uočava se da gotovo dve trećine čine neprijavljene zarade, što je, kako se navodi, i očekivano budući da prihodi iz radnog odnosa inače čine preko 80 odsto oporezivog dohotka u Srbiji, a značajno je i učešće neprijavljenog prihoda od samostalne delatnosti, dok i učešće neprijavljenog prihoda od kapitala takođe nije zanemarljivo.

Posmatrano kroz vreme uočava se da je u periodu od 2009. do 2012. godine siva ekonomija u domenu dohotka opadala, nakon čega je usledio period snažnog rasta od 2013. do 2016. godine, a zatim period postepenog pada.

Rast sive ekonomije u periodu od 2012. do 2016. godine može se povezati sa stanjem na tržištu rada, kao i povećanom tolerancijom na sivu ekonomiju i oslanjanje na nekonvencionalne mere naplate poreza i ublaženu politiku kažnjavanja tokom 2013. i 2014. godine, objašnjava se u studiji.

S druge strane, osetan pad sive ekonomije u domenu dohodaka u poslednjih nekoliko godina u velikoj meri je posledica promene odnosa na tržištu rada, tj. pada stope nezaposlenosti i smanjenja kontingenta raspoložive radne snage, usled demografskih i migracijskih kretanja, kao i rasta privrede, koji su ojačali pregovaračku poziciju radnika, tj. ponude na tržištu rada.

Osim toga, na pad sive ekonomije u domenu dohodaka mogle su da utiču i neke od mera javnih politika – fleksibilizacija tržišta rada, blago smanjenje fiskalnog opterećenja rada.

Kada se radi o proceni sive ekonomije u domenu potrošnje u Srbiji navodi se da je ona u periodu od 2009. do 2023. godine varirala od 22,5 odsto BDP-a 2013. godine do 13,5 odsto BDP-a u 2021. godini.

U 2023. godini, koja je i poslednja godina posmatranog perioda, siva ekonomija u domenu potrošnje procenjena je na 14,4 odsto BDP-a, što znači da je ukupna vrednost neregistrovane oporezive potrošnje iznosila oko 10 milijardi evra.

Ovakva kretanja sive ekonomije u domenu potrošnje u velikoj meri su posledica pristupa države naplati poreza na potrošnju, piše u studiji.

Snažan rast neregistrovanog prometa do 2013. godine posledica je visoke tolerancije sive ekonomije i oslanjanja na nekonvencionalne metode naplate poreza (npr. apelovanjem na poreske obveznike umesto jačanjem kontrolne funkcije državnih organa).

S druge strane, pad sive ekonomije u domenu potrošnje od 2014. godine može se povezati sa institucionalnim reformama – organizovanijim i sistematičnijim pristupom države u kontroli naplate poreza na potrošnju, reformom kaznene politike koja je učinjena transparentnijom i konzistentnijom, smanjenjem regulatornih troškova naplate poreza usled digitalizacije.

Takođe, padu sive ekonomije u potrošnji verovatno su doprineli i snažnija politička volja za suzbijanje sive ekonomije u kontekstu fiskalne konsolidacije.

Osim toga, na smanjenje sive ekonomije u domenu potrošnje u ovom periodu uticali su i neki strukturni faktori, kao što je rast učešća velikih trgovinskih lanaca u ukupnom prometu na malo, rast učešća prometa voća i povrća u trgovinskim radnjama u odnosu na pijacu, kao i rast učešća bezgotovinskih plaćanja.