Sud obavezao "Beogradski vodovod" da za stalno zaposli radnike

Foto: Pixabay

Dvojici radnika "Beogradskog vodovoda i kanalizacije" pravosnažnim presudama poništeni su ugovori o privremenim i povremenim poslovima koje su godinama zaključivali sa tim preduzećem, a sud je naložio preduzeću da radnike zaposli na neodređeno vreme.

Iz Javnog komunalnog preduzeća "Beogradski vodovod i kanalizacija" za Radnik.rs tvrde da postupaju na osnovu donetih presuda i da u tom preduzeću nema novih sudskih postupaka koji se odnose na zaključivanje ugovora o privremenim i povremenim poslovima.

Stanoje Stojanović kaže da od 2007. godine radi u JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija", da je prvih sedam bio angažovan preko jedne firme, a da je od 2014. godine četiri godine radio po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima.

Pristup informacijama o radu javnih preduzeća u Srbiji "veoma ograničen"

Sve vreme svog angažmana radio je kao vozač kamiona, ali je na svakih 120 dana dobijao novi ugovor sa drugačijim opisom posla.

"Na primer, u jednom ugovoru sam vozač lakog transporta, onda sam vozač materijala i robe, recimo. Uvek nešto slično, ali dovoljno različito da izgleda kao drugi posao", objašnjava Stojanović.

On kaže da je odlučio da podigne tužbu 2018. godine.

"Video sam da 'Vodovod' zapošljava neke radnike koji su na ugovoru kao ja. Bilo je u jednom trenutku oko 400 radnika primljeno, ja nisam bio među njima. Shvatio sam da bez tužbe nemam nikakve šanse da dobijem ugovor o radu", kazao je Stanoje Stojanović, uz napomenu da nigde nije mogao da pronađe konkurs na koji bi se prijavio u preduzeću.

Javna preduzeća: Blato umesto blaga

Nakon što je tužio preduzeće, kako kaže, najavljivano mu je da mu ugovor možda neće biti produžen.

"U avgustu 2018. sam ostao ostao bez posla", kazao je on.

Bez prava na bolovanje i godišnji odmor

Đorđe Đorđević kaže da je, kao i Stanoje, počeo da radi u JKP "Vodovod i kanalizacija" preko druge firme od 2008. godine.

"Posle toga sam prešao u omladinsku zadrugu, pa sam do 2014. godine bio u još jednoj omladinskoj zadruzi. Od 2014. do (septembra) 2018. sam putem ugovora o privremenim i povremenim poslovima bio vozač lakog transporta", kaže on.

Đorđe kaže da je njegov posao podrazumevao prevoženje materijala i radnika na hitne intervencije, popravke kvarova na mreži i da su isti posao radili i neki radnici koji imaju ugovor o radu.

"Kada sam krenuo da radim 2014. godine sam imao platu oko 30.000 dinara, dok su kolege vozači sa ugovorom o radu imali negde od 50 do 60.000 dinara", tvrdi Đorđević.

Kao i u prethodnom slučaju, Đorđe Đorđević je na svakih 120 dana dobijao ugovor sa drugačijim imenom radnog mesta. Prava koja uživaju radnici koji su zaključili ugovor o radu nije imao.

"Nisam imao pravo na bolovanje ni na godišnji odmor. Zavisilo je od dobre volje rukovodioca. Ja mu se javim ako mi nije dobro, ako sam bolestan, on kaže dobro i zove te posle dva, tri dana da te proveri. Te dane što nisam radio mi nije plaćeno", rekao je Đorđević.

On je dodao da je podigao tužbu jer je izgubio nadu da će ikada dobiti zaposlenje u preduzeću.

"Sve vreme je bila priča da ne mogu da nas prime zbog zabrane zapošljavanja. Tužbu smo podneli 2018. godine. Desetak dana pre isteka ugovora mene je moj rukovodilac obavestio da mi, pošto sam tužio, neće biti produžen ugovor", navodi Đorđević, dodajući da mu nakon toga ugovor zaista nije više produžen.

Zašto Srbija po svaku cenu cepa javna preduzeća?

Sud: Prikrivanje radnog odnosa ugovorima o privremeno-povremenom radu

Apelacioni sud u Beogadu doneo je početkom 2021. godine pravosnažne presude kojim je potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu u Stanojevom i Đorđevom slučaju

Ovim presudama poništeni su ugovori o privremenim i povremenim poslovima koje je preduzeće zaključivalo sa njima i utvrđeno da su u periodu kada su zaključivali ugovore o privremenim i povremenim poslovima radnici zapravo bili u radnom odnosu.

Preduzeće u skladu sa presudama mora da zaključi ugovore o radu na neodređeno vreme sa njima.

"Prvostepeni sud je našao da je tužilac u navedenom periodu (od 2014-2018. godine) neprekidno, u kontinuitetu radio kod tuženog sa punim radnim vremenom i obavljao sistematizovane poslove kod tuženog, a koji po svojoj prirodi i svrsi ne predstavljaju privremene i povremene poslove", piše u presudi Apelacionog suda koja je odnosi na Stanojev slučaj.

U obe presude sud je obrazložio da se ugovor o privremenim i povremenim poslovima može zaključiti za poslove koji po svojoj prirodi ne traju duže od 120 dana.

"Ugovor o privremenim i povremenim poslovima... predstavlja simulovan (prividan) ugovor... jer se njime prikriva ugovor o radu", piše u Stanojevoj presudi Apelacionog suda.

U oba slučaja više svedoka iz preduzeća, uključujući i Đorđeve i Stanojeve rukovodioce i kolege, potvrdili su da su njih dvojica radili na sistematizovanim radnim mestima za koje je bila potrebna konstantna potreba i da nije reč o privremenim i povremenim poslovima to jest sezonskim.

Prema navodima iz presuda Apelacionog suda, odbrana preduzeća zasnivala se na tome da je postojala zabrana zapošljavanja i da preduzeće zbog toga nije moglo da zaključi ugovore o radu sa radnicima.

Sud je ovo odbacio navodeći da je preduzeće imalo pravno dozvoljenu mogućnost da primi radnike u radni odnos jer je, kako se navodi u presudi, "podneo zahtev za prijem u radni odnos na neodređeno vreme 470 izvršilaca i to angažovanih radnika po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima i iz radnog odnosa na određeno vreme".

Dragan Vasić, advokat oba radnika, kaže da je u Đorđevom i Stanojevom slučaju zloupotrebljena zabrana zapošljavanja kako se bi se umanjila njihova prava.

"To je pojava koja je sprovođena u javnim preduzećima i pre stupanja zabrane zapošljavanja 2014. godine. Samo što je bio drugačiji modalitet. Pre 2014. godine vozači lakog transporta u Beogradskom vodovodu su bili angažovani preko firmi i omladinskih zadruga", kaže Vasić.

Vasić objašnjava da u slučaju Stanoja i Đorđa nije bilo teško dokazati da oni rade na poslovima koji su sistematizovani u preduzeću i da nije reč o privremenim i povremenim poslovima, što je bila suština spora.

"Postoji problem sa dokazivanjem kada radno angažovano lice radi samo neki posao, odnosno nema kolege koje rade isti posao kao i on. Nekada ih preduzeća šetaju od službe do službe i nejasno je koji oni posao rade i da li je sistematizovan", objašnjava Vasić.

Grad Beograd traži vodoizvorište na Velikom ratnom ostrvu

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara