Suficit budžeta nije za pohvalu, već za brigu

Umesto planiranog budžetskog deficita od 19 milijardi dinara na kraju marta, ostvaren je suficit od 15,8 milijardi dinara, pohvalio se i ministar Siniša Mali, a i njegovo resorno ministarstvo finansija.  Međutim, u ovim podacima koje na kraju svakog meseca slavodobitno izbacuju ministar, premijerka i predsednik nema mnogo toga za pohvalu. Čak naprotiv, ovo je za brigu iz više razloga.

Prvo, pohvalno je da je fisklana pozicija zemlje bolja nego što je bila. Međutim, politika fiskalnog suficita u uslovima tromog privrednog rasta, niskih investicija u infrastrukturu, kao i obrazovanje i nauku, i izostanka osetnijeg smanjenja poreskog opterećenja zarada ima snažno prorecesiono dejstvo, upozorio je više puta Kvartalni monitor. 

Podaci govore da se ova politika fiskalnog suficita na koju nas predstavnici vlasti redovno podsećaju, dobri delom ostvaruje agresivnom naplatom dividendi od javnih preduzeća kojima se onda smanjuje investicioni potencijal. 

Drugim rečima, da bi vlast mogla da se pohvali suficitom, neki gradovi nemaju grejanje jer su popucali kotlovi, neki godinama poput Zrenjanina nemaju pijaću vodu, ili se ne završavaju važni infrastrukturni radovi. Takođe, ako se pogledaju brojni izveštaji organa državne uprave, većina se žali na nedostatak opreme, softvera i nemanje osnovih uslova za rad, a sve su to institucije važne za funkcionisanje države.

Prema oceni profesora Ekonomsko fakulteta koji rade analize za Kvartalni monitor, fiskalni prostor koji je stvoren u prethodnom periodu, kao i eventualni dodatni fiskalni prostor koji bi se otvorio tokom 2019. godine, trebalo bi iskoristiti pre svega za smanjenje poreza na rad i povećanje ulaganja u infrastrukturu, obrazovanje i nauku, a ne za vanredno povećanje plata i penzija kako se najavljuje. 

Postavlja se pitanje da li je Srbija spremna za novu recesiju? Fiskalni bilans Srbije sada je znatno povoljniji nego pred početak krize 2008. godine, budući da Srbija sada ostvaruje blagi suficit konsolidovanog budžeta. 

S druge strane, javni dug Srbije sada je gotovo dvostruko veći (kao % BDP-a), nego što je bio 2008. godine, što ukazuje da je prostor za anticiklično delovanje fiskalne politike u dužem periodu ograničen. 

PROČITAJTE JOŠ: ZAŠTO SU INVESTICIJE NISKE?

MALI RAST BDP ZBOG KORUPCIJE I NEPOŠTOVANJA VLADAVINE PRAVA