Vesti iz zemlje

04.04.2022. 12:29

021.rs

Autor: Nova Ekonomija

Šume Fruške gore odbijene za Uneskovu listu svetske baštine

Foto: Pixabay

Nominacija bukovih šuma Fruške gore za Uneskovu listu svetske baštine nije odobrena jer nisu dostavljene detaljne informacije o njihovoj seči, kao i o planu za njeno smanjenje, prenosi 021.rs. U pokretu Odbranimo šume Fruške gore kažu da je to još jedan dokaz prekomerne seče šume u tom Nacionalnom parku, prvom koji je proglašen u Srbiji.

Obrazloženje kojim se odbija nominacija, kako se navodi, svodi se na nepostojanje zaštitne, bafer zone oko lokaliteta Ravne i Papratski do.

Tu se, kako se podseća, obavljaju takozvane oplodne seče, a  u stvari ne bi trebalo da se praktikuju. Preporuka je, kako se objašnjava da se kao na Kopaoniku i Tari, primenjuje prebirno gazdovanje šumama.

„Prebirno gazdovanje je uzgojni model sa kojim se seče ne više od 10 odsto stabala, a u cilju omogućavanja kvalitetenog rasta cele šume“, objašnjava Dragana Arsić iz pokreta Odbranimo šume Fruške gore.

Prema njenim rečima, za razliku od ovih minimalnih intervencija u šumi, oplodnim sečama se poseku sva stabla sa određene površine.

„Oplodne seče su masivni šumarski radovi kojima se u potpunosti uklanja šuma, što možemo videti širom Fruške gore“, napominje Arsićeva.

Prebirno gazdovanje se primenjuje u Nacionalnom parku Kopaonik, dok je u Nacionalnom parku Fruška gora zastupljena oplodna seča, zbog čega bi trebalo uskladiti gazdovanje zona koje se nalaze u režimima drugog i trećeg stepena zaštite.

Buka terenskih vozila ugrožava divlje ptice na Fruškoj gor

Aktivista Pokreta Odbranimo šume Fruške gore, Dušan Bređi istakao je kako su upravo u blizini lokaliteta Ravne i Papratski do primetili intenzivne seče šuma.

„Tamo se dešavaju intenizivni građevinski radovi rekonstrukcije vile Ravne. Kamioni, mešalice, ograđivanje prostora, prava devastacija tog prostora. Interesovalo nas je šta se dešava sa nominacijom bukovih šuma i otkrili smo da su se naši strahovi obistinili“, dodao je Bređi.

On ocenjuje da je zbog prekomernih seča u šumama Srbija izgubila istorijsku priliku da one postanu deo Svetske baštine prirode.

Država dala 2,6 miliona evra za hotelski kompleks na Fruškoj gori

„Potrebno je ukazati da je ovaj obim i vrste seča ‘aminovao’ Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, kroz svoje saglasnosti i na Osnove gazdovanja šumama i na sva programska i planska dokumenta JP Nacionalni park Fruška gora“, dodaje Beređi.

Vest o nominaciji bukovih fruškogorskih šuma objavljena je u domaćim medijima maja 2020. godine.

One su označene kao deo prekograničnog dobra „drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope“, zajedno sa bukovim šumama Albanije, Austrije, Belgije, Bugarske, Hrvatske, Nemačke, Italije, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Španije i Ukrajine.

Poslednjih godina u domaćim medijima se dosta pisalo o masovnoj seči šuma na Fruškoj gori, a Novosađani su u jednom trenutku svoje omiljeno izletište počeli da zovu i „Fruška gola“.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.