Suša nanela poljoprivredi štetu veću od milijardu evra

Država još nije saopštila koliku je štetu ove godine nanela suša u poljoprivredi Srbije, a stručnjaci tvrde da su direktni gubici možda i veći od milijardu evra, ako se prinosi porede sa rekordnim, prošlogodišnjim, mada kažu da ova poljoprivredna godina nije lošija od 2000. i 2012. godine.

Stručnjak za poljoprivredu Milan Prostran rekao je za Betu da je, po nezvaničnim procenama, vrućina uništila četiri miliona tona kukuruza, vrednosti 600 miliona dolara. 

„Ove jeseni smo ubrali četiri miliona tona kukuruza, a 2000. godine je od suše spaseno 2,9 miliona tona. Prinosi pšenice su 2000. bili smanjeni, a ove godine su bili prosečni, pa ova sušna godina nije najgora“, rekao je Prostran. 

Pored kukuruza, ove godine je, po njegovim rečima, najviše oštećena soja- rod je prepolovljen i izgubljeno je 200 miliona dolara. 

„Ako je šteta samo na te dve poljoprivredne kulture 800 miliona dolara, ukupna će biti preko milijardu evra jer toj cifri treba dodati i gubitke na suncokretu, repi i drugim kulturama, voću i povrću“, rekao je Prostran.

Dodao je da je indirektna šteta od suše to što će manji rod loše uticati na razvoj stočarstva, prerađivačku industriju, domaći bruto proizvod i izvoz. Posledice suše, kako je rekao Prostran, najviše je osetio poljoprivredni proizvođač jer neće imati dovoljno novca da uloži u proizvodnju u idućoj godini.

Štetu će, prema njegovim rečima, delimično ublažiti rast cena zbog smanjenja ponude, pa će se ti poljoprvredni proizvodi skuplje prodavati. 

Šteta na kukuruzu, soji, suncokretu…

Predsednik Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica Žita Srbije Vukosav Saković rekao je da je ove godine šteta od suše na kukuruzu, soji i suncokretu 600 miliona evra.

„Ova godina je po prinosima bolja od 2012. godine koje se svi sećaju, a i od 2000 godine kada smo čak i kukuruz uvozili“, rekao je Saković. 

Iako je, kako je rekao, 2017. godina treća katastrofalna sušna godina od 2.000 godine, kukuruza, soje i suncokreta će biti dovoljno za domaće potrebe i „blagih viškova“ za izvoz. 

Da bi se sprečile veštačke nestašice, trebalo bi, rekao je Saković, ukinuti carinu na uvoz kukuruza koja je 24 odsto za zemlje EU, a nula za Rusiju, Belorusiju, Kazahstan i još neke zemlje, kao i za članice CEFTA sporazuma. 

„Carina na soju i suncokret ne postoji, a na kukuruz je treba ukinuti jer ne može da se koristi nulta koja važi za geografski udaljene zemlje pošto je transport kukuruza skup“, rekao je Saković. 

Šećerna repa izvađena tek na trećini njiva

Direktor šećerana Sunoko Ljubiša Radenković je rekao da je šećerna repa izvađena tek na trećini njiva i da prinosi nisu ujednačeni, ali da nije „sve tako crno kako je izgledalo u avgustu“. 

„Prosečan prinos šećerne repe u Banatu je 53 tone, u Sremu 46, a u Bačkoj 42 tone“, rekao je Radenković. 

Dodao je da je prošle godine prinos na tim njivama bio od 65 do 68 tona, a višegodišnji prosek je 55 tona.