Suva Morava kod Čačka, oaza života, još čeka na zaštitu (FOTO)

Do sada je utvrđeno da na rečnom ostrvu Suva Morava i u njegovoj okolini živi 154 vrste ptica i 60 vrsta dnevnih leptirova. Zbog toga je udruženje „Sove na oprezu“ predložilo da ona psotane zaštićeno područje. Njihovu ideju podržao je Zavod za zaštitu prirode, ali je odbila lokalna samouprava jer na Suvoj Moravi planira razvoj turističke ponude. 

„Sama opštinska uprava je tražila da se 2016. godine da pojednici i organizacije predlože neke prirodne vrednosti na teritoriji Čačka koje bi bile stavljene pod zaštitu. S obzirom da je to u samom koritu Zapadne Morave taj predeo može da se sačuva onakav kakav jeste u izvornom obliku“, kaže za Novu ekonomiju Dragiša Petrović iz udruženja „Sove na oprezu“.

Prva inicijativa da se zaštiti Suva Morava potekla je još 2012. godine kada je studiju o tome objavilo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Njeni autori su Milan Ružić i Uroš Pantović, predstavnici tog društva, inače poreklom Čačani.

Lokalna samouprava u Čačku u aprilu je dostavljanjem informacije o javnom značaju, koju je tražilo udruženje Zeleni talas, saopštila da odustaje od proglašenja zaštićenog područja na Suvoj Moravi.

Tada je objavljeno i da se to područje da se to područje nalazi u okviru Plana detaljne regulacije (PDR) Sportski centar koji je u izradi, kao i da je Zavod za zaštitu prirode završio studiju zaštite.

Foto: Screenshot, Suva Morava. Crvena linija označava širu zonu njene zaštite.

„Oni (iz Zavoda) su obilazili Suvu Moravi, zapisivali i na kraju uradili Studiju zaštite suve Morave, praktično na zahtev opštinske komisije i opštinske samouprave. Tu studiju mi još nismo dobili, kao predlagači. To je bilo 2016. godine“, kaže Dragiša.

PDR Sportski centar na području Suve Morave inače predlaže izgradnju pešačkih, biciklističkih, trim staza, odmorišta, manjih montažnih objekata, promotivnih punktova, iznajmljivanje sportske opreme, kućice za ptice, vidikovce, platforme, pasarele, infrastrukturne mreže, rasvetu, urbane mobilijare. Ipak, zbog prirode terena ne bi se gradili stabilniji i zahtevniji objekti.

„Gde se čovek pojavi, živi svet će da se povuče. Broj ptica će da se prepolovi, došlo bi do krčenja stabala, žbunja koje je stanište mnogih gnezdarica, do raščišćavanja. Nešto će opstati ali će nestati prirodne vrednosti Suve Morave“, smatra Dragiša.

On podseća da je 2012. utvrđeno da na Suvoj Moravi živi 117 vrsta ptica, ali dodaje da je taj spisak kasnije dopunjen, pa je njihov trenutni broj 154. U studiji koju je radilo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica kao stanovnici Suve Morave navedene su ribe, ptice, vodozemci i gmizavci, ali se niko nije bavio insektima.

Foto: Dragiša Petrović/Lisica na Suvoj Moravi

„Ja sam zatim krenuo da beležim i sve ostale vrste insekata, sisara. Došao sam do cifre od oko 60 vrsta dnevnih leptirova. Nisam još uspeo da dođem do broja noćnih leptirova. U Srbiji je zabeležena 201 vrsta dnevnih leptirova. Dakle, 60 vrsta ima samo na prostoru Suve Morave“, naglašava Petrović.

To je kako dodaje znatno više u poređenju sa drugim zemljama, poput Britanije i Irske, gde postoji samo 54 vrsta dnevnih leptirova: „Pošto nismo obišli celo njeno područje, garantujem da tu postoji još dvadesetak dnevnih vrsta leptirova“, dodaje naš sagovornik.

Dragiša kaže da sve podatke o insektima na Suvoj Moravi šalje poznatoj fejsbuk grupi Insekti Srbije. Ljudi koji se bave insektima nakon toga sve nove vrste koje se pronađu ubaciju u bazu Alcifron (Alciphron) koja je namenjena za teritoriju cele Srbije.

Foto: Dragiša Petrović/Leptir na Suvoj Moravi

Prema rečima sagovornika našeg portala, Suva Morava se sada tretira kao „stanište zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta„, a priča o njegovoj zaštiti je završena što se tiče Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Ta institucija kako naglašava smatra da je izradom studije samo područje već zaštitilo. Sagovornik Nove ekonomije dodaje da je jedna firma koja se bavi važenjem rečnog šljunka tražila od Zavoda mišljenje da sa kopanjem krene na gornjem delu ostrva.

„Radilo se o dve parcele koje su praktično u sredini Morave, gde se reka razliva u levo i desno korito. Tražio je da kopa, naravno, zavod ga je odbio i morao da da plati taksu zbog tog zahteva. Nadam se da će i budući ‘graditelji’ morati da traže saglasnost Zavoda za zaštitu prirode Srbije“, objašnjava sagovornik našeg portala.

Prema njegovim rečima, Zavod za zaštitu prirode je na Suvu Moravu slo biologe, šumare, hrepetologe (stručnjaci za zmije), orintologe, kao i ostale stručnjake čiji je zadatak bio da utvrde ko sve stanuje na tom ostrvu i u njegovoj okolini. On upozorava da bi mnoge vrste insekata bile ugrožene ako bi se na Suvoj Moravi koristili trimeri za košenje trave.

Foto: Dragiša Petrović/Kornjača na Suvoj Moravi

U ogovoru u kome je objavio da odustaje od zaštite Grad Čačak je naveo da je većina parcela na Suvoj Moravi u Privatnom vlasništvu. Dragiša objašnjava da je prema podacima sa veb platforme Geo Srbija došao do podataka da te parcele već prelaze u državno vlasništvo, kao i da su sove na oprezu predlagale da ostrvo onakvo kako sada izgleda, uz minimalne izmene i uticaj čoveka.

Pored toga, napominje da je to plavno područje, koje je za vreme poplava 2014. i 2015. godine bilo dva do tri metra ispod vode. Poručuje da će Sove na oprezu nastaviti sa svojom kampanjom, iako opština planira komercijalne sadržaje.

„Mi smo prilično razočarani, ali nastavićemo da promovišemo prirodne vrednosti. Ti radovi bi bili u koritu Morave, i zahtevaće prilično vremena i novca, mi ćemo za to vreme nastaviti da promovišemo te prirodne vrednosti. Šta će na kraju biti zavisi od lokalne samouprave“, kaže Dragiša.

Ukoliko se područje ne zaštiti, Dragiša kaže da će na njegovim slikama ostati zabeležene sve prirodne vrednosti Suve Morave koje su mogle da se zaštite.

*Mišljenja izražena u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno mišljenja Ambasade Kraljevine Norveške, Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država ili njegovih partnera.