Svaki četvrti zaposleni Srbin radi u stranoj kompaniji

Strane kompanije ostvaruju trećinu ukupnih poslovnih prihoda, ostvaruju dve trećine srpskog izvoza i polovinu domaćeg uvoza, zapošljavaju svakog četvrtog radnika. Više od 57 odsto ukupnih investicija u nacionalnu privredu uložila su preduzeća iz Kine i Japana, navodi se u ediciji BIZNIS TOP 2023/24, koju je objavio magazin Biznis i finansije.

Privreda u Srbiji je 2023. uvećala godišnju dobit za 12 odsto, na 972,4 milijarde dinara, ali je taj rast bio znatno slabiji u poređenju sa 2022. godinom, kada je godišnja zarada bila veća za četvrtinu.

U isto vreme, primetna je sve veća koncentracija poslovanja na domaćem tržištu, jer je dve petine ukupne prošlogodišnjeg profita ostvarilo svega sto preduzeća, koja su imala dobit od 576 milijardi dinara. Na ovo valja dodati i da je pet vodećih firmi realizovalo više od polovine tog iznosa, dok je udeo „Top 5“ u 2022. godini bio ispod 43 odsto.

Cela Srbija bi mogla da kupi dva odsto akcija Epla

Evropska unija, koja je glavni spoljnotrgovinski partner Srbije, morala bi da poveća obim investicija za 800 milijardi evra godišnje da bi u narednoj deceniji značajnije smanjila zaostatak za SAD i Kinom.

Svih pet kompanija sa globalno najvećom tržišnom kapitalizacijom trenutno potiče iz američkog tehnološkog sektora, a prve tri, Epl, Nvidia i Majkrosoft, vrednije su od BDP-a Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva. Trenutno jedino zaostaju za BDP-om Nemačke.

Tržišna vrednost Epla, koji se u oktobru našao na prvom mestu, bila je 12 puta viša od BDP-a bivše SFRJ.

„Ako bismo svu novostvorenu vrednost koju su proizvele zemlje nekadašnje SFRJ pretvorili u novčana sredstva, to bi ove jeseni bilo dovoljno za kupovinu oko osam odsto akcija američkog Epla, a Srbiji bi od toga pripalo malo više od  dva odsto“, pišu Biznis i finansije u najnovijoj godišnjoj ediciji.

Razlika je višestruka i kada se poredi pet vodećih svetskih kompanija po ostvarenim prihodima sa BDP-om bivše SFRJ.

Pet vodećih u Srbiji

Volmart je imao oko 140 puta veće prihode od Elektroprivrede Srbije (EPS), koja je po ovom parametru bila vodeća kompanija u Srbiji prošle godine.

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), EPS je prošle godine ostvario prihode od 498 milijardi dinara, što je približno 4,5 milijardi dolara.

EPS je nakon dve godine negativnog poslovanja, prošle godine bio i najprofitabilniji u Srbiji, sa zaradom od 112,4 milijarde dinara, što čini 8,7 odsto dobiti cele privrede.

Slede Ziđin majning (82,3 milijarde), NIS (41,9 milijardi), Telekom Srbija (34,2 milijarde), dok je na petoj poziciji bila kompanija Ziđin kuper Srbija sa dobiti od 19,2 milijarde dinara, prošle godine.

Kineska ulaganja sve zastupljenija

„Manju tražnju za srpskom robom na tržištima EU zbog usporavanja evropske privrede, u Srbiji je donekle nadoknadila veća zastupljenost Kine u ukupnim investicijama i trgovinskim aktivnostima“, navodi se u izveštaju.

Najveće prošlogodišnje ulaganje u iznosu od 357,7 miliona evra realizovala je kineska kompanija za proizvodnju automobilskih guma Linglong, u Slobodnoj zoni „Zrenjanin“, pišu Biznis i finansije.

„Javna ulaganja u velike infrastrukturne projekte bila su među ključnim faktorima koji su pogurali privredni rast i ove godine“, ocenjuje se u ediciji BIZNIS TOP 2023/24.

Ovogodišnji privredni rast predvode maloprodaja i građevinarstvo, ali je primetno da sve veći uticaj na ukupne rezultate privrede imaju proizvodnja autodelova i rudarstvo, pri čemu je eksploatacija ruda od 2018. godine uvećala svoj udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP) više od četiri puta.

Najveći deo rasta kojim se hvalimo nije u našem vlasništvu

Ekonomisti većinom smatraju da preduzeća u domaćem vlasništvu teško mogu da u velikoj meri napreduju da bi u doglednoj budućnosti bila konkurentna stranim kompanijama, naročito u izvozu.

Razlozi za to su brojni, od toga da Srbija nema potrebne finansijske kapacitete, organizaciju, tehnologiju i logistiku, do ocena da je neophodno povećati konkurentnost kroz ravnopravan tretman domaćih i stranih preduzeća, jačanje institucija i rasterećenje poslovanja.

Sagovornici Biznisa i finansija procenjuju da su među proizvodnim delatnostima najveći domaći aduti za „izlazak na crtu“ stranoj konkurenciji autoindustrija, prehrambena i industrija gume i plastike, a u oblasti usluga IT sektor.

Bankama na radost

Za razliku od ključnih sektora u realnoj privredi, čiji su rezultati vrlo šarenoliki i gde će po svoj prilici ove godine najlošije proći poljoprivreda i energetika, banke i dalje beleže rekordne zarade.

Premija osiguranja u Srbiji mogla bi na kraju ove godine da dostigne 1,5 milijardi evra, ali u Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu za Biznis i finansije da su neke vrste osiguranja manje profitabilne ili čak beleže negativne rezultate, poput osiguranja motornih vozila – kasko, dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i osiguranja imovine od požara i drugih opasnosti.

Strani investitori vide Srbiju kao stabilnog partnera, a energetika predvodi rast