Svaki građanin Srbije u proseku duguje gotovo 900 evra

U ovom trenutku u proseku svaki stanovnik Srbije duguje gotovo 900 evra.

Još nije potpuno sigurno hoće li se prezaduženim građanima od juna ove godine pružiti mogućnost da proglase lični bankrot i tako se novim planom otplate spasu dužničkog ropstva.

NBS saopštava da će sredinom godine u saradnji s međunarodnim institucijama doneti strategiju za rešavanje problematičnih kredita. 

Ko proglasi lični bankrot dobio bi ličnog stečajnog upravnika koji bi imao zadatak da isplanira kako da se uzeto što bezbolnije vrati.

„Taj mali „MMF“ bi propisivao koliko sme da troši, da se ne prejeda, da ne ide u kafane, nema preskupe kućne ljubimce, dakle skroman život da bi mogao, ako radi, da isplaćuje svoj kredit. Zakon o ličnom bankrotu bi sprečio da cela plata ide banci, već da deo ostaje za izdržavanje porodice“, kaže za B92 ekonomista Goran Nikolić. 

U ovom trenutku svaki stanovnik Srbije prosečno duguje 106 hiljada dinara. Od 2006. zaduženost građana konstantno raste, ali je primetno da smo od 2011. postali oprezniji prilikom uzimanja kredita i ulazaka u minuse na karticama. 

Stručnjaci kažu da u odnosu na region dugujemo značajno manje novca, ali da se institucija ličnog bankrota za građane nameće kao poželjno rešenje, ne i za banke. 

„S tim što bi banke bile malo manje sklone da daju kredite, bile bi obazrivije jer imaju još jednu prepreku pri naplati“. 

U NBS kažu da ulažu napore da reše pitanje problematičnih kredita. Još uvek nema precizne i sigurne najave hoće li i u Srbiji početi da važi Zakon ličnog bankrota. 

„Strategija za rešavanje pitanja problematičnih kredita biće izrađena u saradnji sa MMF-om, Svetskom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj do kraja juna 2015. godine. Ta strategija će podrazumevati jačanje kapaciteta banaka za rešavanje problematičnih kredita, uklanjanje prepreka za otpis i prodaju potraživanja, kao i uvođenje okvira za lični bankrot. Izrada zakonskog okvira za institut ličnog bankrota uslediće tek nakon izrade Strategije“, navedeno je iz NBS. 

I trenutno važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju tačno propisuje šta ne može biti predmet prinudne naplate od dužnika. Međutim, ako banka taj Zakon ignoriše, onda može da uzme sve, aktiviranjem hipoteke, prodajom imovine ili uvođenjem administrativne zabrane na platu.