Svakog dana 20.000 ljudi umre od gladi, a u isto vreme 5 milijardi dolara ode na naoružanje

Svakoga dana u svetu od gladi umre 20.000 ljudi, među njima najviše je dece od jedne do pet godina, a gotovo pet milijardi dolara svakodnevno se troši na naoružanje i u druge vojne svrhe, što je moralno neprihvatljivo, izjavio je danas predsednik Saveta Evropskog centra za mir i bivši generalni direktor Uneska Federiko Major, prenosi Tanjug.

On je naveo da se u ovom trenutku, suočavamo sa globalnim izazovima.

„Svet je globalni i problem sa kojim moramo da se suočimo je da ne postoje globalne institucije“, rekao je Major na Međunarodnoj konferenciji Evropskog centra za mir „Budućnost sveta između globalizacije i regionalizacije“.

„A šta smo uradili u pogledu tih institucija? Tokom ’80, republikanci i Regan u SAD, Margaret Tačer u Velikoj Britaniji, tada su odlučili da sistem UN može da bude marginalizovan i zamenjen plutokratskim grupama. Ne postoje demokratske grupe, postoje najbogatije zemlje sveta koje čine plutokratske grupe i tu su G6, G7, nakon toga G8, pa G20“, kaže Major.

On je dodao da ne zna kako i zašto je to prihvaćeno, naročito od strane evropskih zemalja, da šest, sedam, osam, 20 zemalja, imaju u svojim rukama 196 zemalja.

Major je dodao da je globalizacija s jedne strane doprinela naučnom i tehnološkom napretku čovečanstva, ali je sa druge strane izazvala efekte suprotne očekivanim – neoliberalizam je preuzeo dominaciju, saradnja je zamenjena eksploatacijom, povećala se jaz između bogatih i siromašnih.

„Demokratski principi“ se pokoravaju tržišnim zakonima. Svega jedan odsto svetske populacije ima bogatstvo kao 82 odsto drugih, odnosno 200 najbogatijih ljudi u svetu sada je bogato kao ukupno 2,2 milijarde ljudi“, rekao je Major.

Specijalni koordinator Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope Erhard Busek rekao je da se „stvaraju mnogi entiteti – G, 7, 8, 20“, te da mogu da se koriste bilo kakve brojke, ali da je bitan rezultat.

„Ali koji rezultat oni imaju? U stvarnosti politika mora imati rezultate. Ukoliko gledamo problem Krima, Grčke, Savet Evrope nije to uspeo da reši. Pod švajcarskim predsedavanjem to je možda došlo kao tema, ali nije se mnogo uradilo“, rekao je Busek.

Ključne teme dvodnevne Konferencije „Budućnost sveta između globalizacije i regionalizacije“ su i pojava novog hladnog rata, zaoštravanje odnosa Rusije i SAD, migrantska kriza, nepovoljan razvoj događaja na Balkanu i teškoće sa kojima se suočava EU.