Svetska banka: Inflacija u Srbiji u 2023. godini u proseku 12,2 odsto

Svetska banka očekuje da će u 2023. godini inflacija u Srbiji u proseku iznositi 12,2 odsto. Prosečna inflacija u 2022. godini u Srbiji je iznosila 11,9 odsto, prema redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan.

U 2024. godini se očekuje prosečan rast potrošačkih cena od 5,3 odsto.

Inflacija je na Zapadnom Balkanu u 2022. zabeležila najviši nivo u prethodne dve decenije, a pritisci na cene ostali su povišeni i početkom 2023, navodi se u izveštaju. 

Kako se navodi, u većini zemalja Zapadnog Balkana, inflacija je dostigla  vrhunac krajem 2022. godine, i to pod uticajem rasta cena energenata i hrane, a sada pokazuje znake smirivanja.

Veće plate, veće i cene

U izveštaju se navodi i da je povećanje stvarnih troškova života sa kojim se suočavaju siromašniji građani zemalja Zapadnog Balkana mnogo veće nego što bi se moglo zaključiti iz zvaničnih podataka o inflaciji merenoj kretanjem potrošačkih cena,.

„Najsiromašnija domaćinstva troše daleko veći procenat svojih prihoda na energiju i hranu, a to su upravo dve stavke potrošačke korpe čije su cene najviše porasle,“ rekla je Sanja Madžarević-Šujster, viši ekonomista Svetske banke i jedan od glavnih autora izveštaja.

Cene su se  naročito ozbiljno odrazile na domaćinstva sa nižim prihodima, što je, zajedno sa slabijim ekonomskim rastom, značajno usporilo tempo smanjivanja siromaštva – iako su primetni određeni pozitivni efekti univerzalnih programa državne podrške usmerenih na ublažavanje posledica energetske krize.

Prema izveštaju, potencijalna ograničenja u budućnosti mogu biti niža eksterna tražnja, koja bi mogla negativno da utiče na prihode od izvoza i ograniči doznake, i suženi fiskalni prostor koji i dalje sputava podršku koja se može pružiti domaćinstvima.

Inflacija pojela rast plata, prosečna zarada realno manja za 1,6 odsto

Zaposlenost opala u poljoprivredi, javnoj upravi 

Izgledi za Zapadni Balkan i dalje su nepovoljniji, pošto se očekuje usporavanje rasta BDP-a na 2,6 odsto u 2023, čemu će prvenstveno doprineti privatna potrošnja, izvoz, i u pojedinim zemljama, javna ulaganja, najavljuje se u tom izveštaju.

Uprkos rastu zaposlenosti, tempo otvaranja novih radnih mesta usporio se u drugoj polovini 2022. godini širom Zapadnog Balkana, dodaje se u izveštaju.

Zaposlenost je najviše opala u sektorima poljoprivrede i javne uprave, ali je usporavanje zabeleženo i u industriji i sektoru usluga.

Stopa zaposlenosti dostigla je u septembru 2022. istorijski najvišu vrednost od 47 odsto, nakon čega je počela da opada.

Na srednji rok, izgledi za Zapadni Balkan i dalje su pozitivni, iako su potrebne reforme za ubrzanje zelene tranzicije i otklanjanje ključnih strukturnih izazova, navodi se u izveštaju.