Tabaković: Inflacija usporila na 2,8 odsto, za to zaslužna uredba o maržama

Nakon što se prethodnih meseci kretala oko gorje granice odstupanja od cilja, međugodišnja inflacija u septembru je znatno usporila na 2,9 odsto, a zatim u oktobru na 2,8 procenata, rekla je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. Ona je na konferenciji NBS kazala da najveći deo usporavanja inflacije jeste rezultat delovanja Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe.

„Najveći deo usporavanja inflacija jeste rezultat delovanja Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe kojom su, počev od septembra za period od šest meseci ograničene trgovinske marže na prehrambene proizvode i pojedine proizvode kućne hemije na 20 procenata. Od ukupno 167 proizvoda koji čine prehrambenu komponentu inflacije, 147 proizvoda u septembru je zabeležilo pojeftinjenja na mesečnom nivou tako da je međugodišnji rast cena hrane i bezalkoholnih pića snižen na 1,7 procenata sa 7,8 pocenata u avgustu“, rekla je guvernerka.

Kako je kazala, usporavanje inflacije bi nastupilo i bez uvođenja Uredbe o čemu svedoči bazna inflacija izračunata nakon isključenja cena hrane, energije, alkohola i cigareta koja je u septembru usporila na 3,9 procenata a u oktobru na 3,8 procenata zbog usporavanja rasta cena proizvoda ali i usluga.

Prema novoj centralnoj projekciji Narodne banke međugodišnja inflacija će do kraja ove i početkom naredne godine kretati ispod ili oko centralne vrednosti cilja. U nastavku 2026. godine međugodišnja inflacija bi trebalo da se kreće u granicama cilja od tri plus minus 1,5 odsto.

„Na kretanje inflacije u granicama cilja pored efekta ove uredbe i donošenja odgovarajućeg zakonskog okvira kojim će se unaprediti regulacija tržišta i sprečiti pojava nepoštenih trgovinskih praksi s ciljem očuvanja stabilnosti cena, uticaće i dalje popuštanje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja“, rekla je Tabaković i dodala da bi dolazak nove poljoprivredne sezone trebalo da deluje dezinflatorno pod pretpostavkom da naredna sezona bude bolja od ovogodišnje što će doprineti nižim cenama voća i povrća.

Rast zarada trebalo bi da deluje u suprotnom smeru, ali se ni po ovom osnovu ne očekuju veći inflatorni pritisci, dodala je ona, jer će rast zarada biti praćen i rastom produktivnosti.

Iako je nastavljen rast proizvodnje i izvoza automobilske industrije sa očekivanjima, sektor usluga se nije oporavio u meri u kojoj je NBS to očekivala, a nastavljen je i pad aktivnosti u građevinarstvu.

Rast BDP-a u trećem tromesečju bio je niži od očekivanog pa se procenjuje sada da će rast na nivou godine iznositi 2,1 procenat. Projekcije rasta BDP-a za 2026. sada iznose 3,5 odsto.

Rast će biti vođen domaćom tražnjom uz pozitivan doprinos i potrošnje i investicije u osnovna sredstva. Rastu potrošnje će doprineti rast zarada i penzija, ali i povoljniji kreditni uslovi, dok će realizacija infrastrukturnih projekata koji su planirani programom „Skok u budućnost 2027“, doprineti rastu investicija.

Zbog bržeg projektovanog rats uvoza u odnosu na izvoz u uslovima niske eksterne tražnje, i rasta investicija i raspoloživog dohotka, očekuje se negativan doprinos neto izvoza.

„Pritom, moguća ograničenja u proizvodnji i izvozu nafte i osnovnih metala uz jače efekte trgovinskih i geopolitičkih tenzija, za posledicu bi mogli imati i niži rast od projektovanog koji bi mogao biti bliži nivou od tri procenta“, rekla je ona.

Rast BDP- u 2027 će biti oko pet odsto, pri čemu će ubrzanje njegove dinamike u odnosu na 2026. godinu, biti podstaknuto izvozom usluga zbog održavanja međunarodne specijalizovane izložbe Expo 2027.

Fiskalni deficit 0,8 odsto BDP-a

Fiskalni deficit u devet meseci ove godine je iznosio 0,8 odsto BDP-a uz isti toliki suficit primarnog budžeta, iako je planirano da fiskalni deficit iznosi tri odsto BDP-a zaključno sa 2027 godinom, NBS smatra da to neće narušiti opadajuću putanju učešća javnog duga u BDP-u koje je na kraju septembra smanjeno na 43,5 odsto.

Kapitalni izdaci zadržavaju visoko učešće od 6 do 7 odsto BDP-a.

Deficit tekućeg računa platnog bilansa verovatno će biti niži od projektovanog u avgustu i iznosiće oko pet procenata BDP-a a izvoz robe u 9 meseci je povećan za 9,5 odsto međugodišnje podstaknut većim izvozom prerađivačke industrije u okviru koje 19 od 23 grane beleži rast pri čemu najveći doprinos daju grane povezane sa automobilskom industrijom.

S druge strane robni uvoz je rastao nešto sporije od izvoza, po stopi od osam odsto međugodišnje zahvaljujući izvozu repromaterijala i potrošne robe.
Na smanjenje suficita u trgovini uslugama je najviše uticao povećan uvoz turističkih usluga, dok je izvoz informaciono-komunikacionih usluga nastavio da beleži dvocifrenu stopu rasta.

Na manje SDi uticale društvenopolitičke tenzije

Priliv stranih direktnih investicija u prvih 9 meseci ove godine je iznosio 2,5 milijardi evra, kazala je Tabaković.

Zbog povećanih ulaganja rezidenata u inostranstvo neto priliv po ovom osnovu je iznosio 1,5 milijardi evra, dodala je ona.

Niži priliv SDI u ovoj godini u poređenju sa prethodonom, kako je kazala, beleži se i u drugim zemljama regiona, u uslovima povećane globalne neizvesnosti.

Pored toga na niže prilive SDi u Srbiji delovali su, pored zaoštravanja trgovinskih politika i izraženih geopolitičkih tenzija, i jednokratni prilivi iz prošle godine kao i društvenopolitičke tenzije koje su uticale na odlaganje pojedinih investicija.

Devizne rezerve 29,4 milijarde evra

I tokom trećeg tromesečja su preovladali su apricijacijski pritisci tako je nBS raid očuvanja kursa dinara prema evru uglavnom bila neto kupac deviza. U oktobru su domaća preduzeća, kako je rekla Tabaković tražila devize, pa je tako bila povećana tražnja za devizama.

Zaključno sa oktobrom, NBS je neto kupila devize u iznosu od 355 miliona evra.

„Uz rast cene zlata, to je doprinelo da neto devizne rezerve zemlje budu iznad rekordnog nivoa s kraja prošle godine, i krajem oktobra dostignu vrednost od 29,4 milijarde evra“, rekla je ona.

Učešće zlata u deviznim rezervama je dostiglo nivo od oko 20 procenata, a količina zlata preko 52 tone što su najviši nivoi do sada.

Nivo referentne kamatne stope nije menjan koje od septembra prošle godine iznose 5,75 procenata.

Na odluku da se zadrži referentna kamatna stopa ovakva kakva je sada je uticalo ostvareno kretanje inflacije, a pre svega geopolitičke tenzije.

Međugodišnji rast kreditne aktivnosti prema sektoru privrede i stanovništva je dostigao u septembru 12,8 odsto.

od septembra se dodatno snize kamatne stope na gotovinske i potrošačke kredite za građane i penzionere sa nižim primanima, što je rezultiralo smanjenje prosečne ponderisane kamatne stope na dinarske kredite na 8,8 odsto.

Pored toga, podsetila je i da je omogućeno i sprovođenje programa stambenih kredita za mlade po povoljnijim uslovima od tržišnih.

„Sve ove mere su doprinele ubrzanju međugodišnjeg rasta kredita stanovništva na 16,1 odsto u septembru“, reka je Tabaković na konferenciji.