Tabaković poručila Delezu: „Koga treba moliti njega ne treba ljutiti“

Na predstavljanju izveštaja o inflaciji Narodne banke Srbije (NBS) mogli smo da čujemo da iako postoje faktori koji opet dolaze spolja, a koji bi mogli da uvećaju inflaciju, ipak je sada bolja situacija sa delimičnim rešenjem u vezi Naftne industrije Srbije. Isto tako ovo može i da se promeni ukoliko dođe do novih pritisaka troškova iz međunarodnog okruženja ili lošije poljoprivredne sezone. Takođe, NBS očekuje da trgovci neće dizati cene posle prestanka važenja uredbe, što je bio i najveći problem u prošloj godini kada je doprinos cena hrane inflaciji značajno uticao na rast.

„Inflacija je u granicama cilja gde će i ostati u srednjem roku, a isto očekuje finansijski sektor. Kurs je stabilan uprkos izazovima. Ekonomska aktivnost sigurno bi ubrzala rast da nije bilo sankcija NIS-u. U decembru je bila inflacija na 2,7 odsto, a u januar je 2,4 odsto inflacija – cene hrane su najviše uticale jer su zabeležile negativan rast zbog uredbe Vlade Srbije. Očekujemo da će se inflacija kretati do septembra u granicama cilja, a do kraja godine oko četiri odsto zbog prestanka važenja uredbe. Nakon toga će zakon koji se donese ovo regulisati, pa je za ovu godinu očekivana prosečna inflacija 3,8 odsto“, rekla je guverner Jorgovanka Tabaković.

Sankcije NIS-u uvedene su zbog većinskog ruskog vlasništva u ovoj kompaniji od strane Sjedinjenih Država koje žele da spreče finansiranje rata u Ukrajini. Država je postigla dogovor sa kompanijom MOL iz Mađarske da preuzme udeo vlasništva u NIS-u što bi trebalo da obezbedi nesmetano funkcionisanje naftnog prerađivačkog sektora. Zbog ovog, ali i mnogih drugih razloga rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prošloj godini bio je 2,2 odsto prema rečima guvernera.

„Očekujemo rast ove godine na 3,5 odsto vođen domaćom tražnjom uz pozitivan rast potrošnje (veći dohodak zbog rasta plata i penzija) dok će javni program EXPO podstaći rast investicija. U 2027. godini BDP će biti pet odsto jer će biti veći izvoz usluga zbog održavanja EXPO-a, kao i rast turizma“, kaže guverner Tabaković. Za godine nakon ovog sajma NBS očekuje rast 3,5 do četiri odsto međugodišnje.

Savo Jakovljević, generalni direktor sektora za ekonomska istraživanja i statistiku rekao je da projekcija inflacije važi pod uslovom da ne bude novih problema sa NIS-om ili onih geopolitičkih, a da najveća opasnost dolazi od cene energenata koje bi mogle i sve ostale cene da povuku na gore. Takođe, on očekuje malo bolju poljoprivrednu sezonu jer su prethodne dve bile lošije.

Pritisci na dinar poslednjih četiri meseca

Nikola Dragašević, viceguverner, pojasnio je da je na kraju prošle godine bilo depresijacijskih pritisaka na dinar, pa je NBS u 2025. prodala 580 miliona evra deviza što je bila prva neto prodaja nakon 2020. godine.

„Pored toga, radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije je na tržištu tokom četvrtog kvartala neto prodala 1,01 milijardi evra, pri čemu se najveći deo (preko 70 odsto) odnosio na neto prodaju u decembru. Takva kretanja opredelila su da, posmatrano na nivou 2025. godine, Narodna banka Srbije bude neto prodavac 580 miliona evra na tržištu. Depresijacijski pritisci nastavljeni su i u januaru 2026, pre svega pod uticajem povećane tražnje rezidenata za devizama, pri čemu je Narodna banka Srbije na MDT-u prodala 610 miliona evra“, stoji u izveštaju o inflaciji.

Prodaja, prema rečima Dragaševića, u toku januara se odnosila na kompanije koje kupuju energente sezonski, ali i od drugih korporacija. Prema njegovim rečima, decembarski pritisak je najvećim delom rezultat panike i potražnje od građana, pa je prošle godine tražnja prvi put premašila ponudu od kada se prate podaci. NBS ovu situaciju pravda sankcijama NIS-u. Rezultat je da od oktobra se deluje na strani prodaje svih četiri meseca, dok je ranije NBS bila na strani kupovine deviza

Guverner se za kraj osvrnula najviše na pitanje arbitraže koju je pokrenuo jedan od trgovinskih lanaca koji posluje u Srbiji, Delez. Oni su nakon ograničenja marži odlučili da povedu proces pred sudom u Vašingtonu tvrdeći da im je poslovanje ugroženo uredbom.

„Očekujem da će se arbitraža završiti povoljno po Srbiju. Pod uslovom da sudovi u inostranstvu ne rade kao što deo našeg pravosuđa radi. Trgovina je išla sa najvišim maržama, dok je bankarski sektor napadan. Ne očekujemo da se značajno povećaju cene, jer ta priča je psihološki pritisak da su ostali bez prihoda. Mi imamo podatke od Antimonopolske komisije u okviru marži. Možda će postojati neki pojedini koji će da podizati cene. Možda nešto sitno, ali ne očekujemo. I zajedno ćemo raditi na tome da do toga ne dođe“, rekla je guverner.

S obzirom da ovaj sektor dugo posluje u Srbiji, ali i bankarski, nije jasno zašto je tek sada rađen takav dubinski presek, kako tvrdi guvernerka. Umesto toga vodeća na poziciji centralne banke u Beogradu rekla je da „koga treba moliti njega ne treba ljutiti„.

Tabaković optužila Delez da je izneo 130 miliona evra bez plaćanja poreza: Vlasnik Maksi prodavnica demantuje guvernerku