Koliko će nas koštati gas?
Srpske vlasti su preko amandmana na budžet za ovu godinu uspele da izdvoje 1,4 milijarde evra za Naftnu industriju Srbije, a izdvajanja za gas koja tek čekaju Srbiju biće dodatni udarac fiskalnoj politici. U...
Tender za nadzor na Makišu „kao nacrtan“ za jednu firmu, inženjeri zbunjeni traženim ispitivanjima
Kompanija AG – UNS Arhitektonsko-građevinski institut Novi Sad svima je postala poznata posle pada nadstrešnice u Novom Sadu, kao firma koja je bila i ostala deo konzorcijuma za stručni nadzor nad izvođenjem radova na rekonstrukciji i modernizaciji železničke pruge Novi Sad – Subotica – državna granica, zadužena zadužena za kontrolu kvaliteta ugrađenog materijala.
Samo u ovoj godini kompanija koju kraće nazivaju AG Institut dobila je posao na 25 tendera. Vrednost tendera varira od pet miliona dinara pa sve do onih preko milijardu dinara. Ukupno, samo u ovoj godini firma je reklo bi se nagrađena za svoj rad pa se to očitava u preko 1,7 milijardi dinara vrednim tenderskim ugovorima.
Portal javnih nabavki
Tenderi koje je kompanija AG Instiut dobila u 2025. godini, portal Javnih nabavki
Da li će se u nizu tendera na koje se AG Institut prijavio biti i tender koji je raspisala Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda za pružanje usluge ”Fidik inženjer i nadzor nad izvođenjem radova na izgradnji saobraćajnica i infrastrukture na lokaciji Makiško polje“?
Od izvora saznajemo da je tender pisan tako da samo AG može da učestvuje, jer ”samo ta kompanija ima te licence”.
Vrednost ove nabavke je 400 miliona dinara bez PDV-a prema javno dostupnoj dokumentaciji. Predmet nabavke je izgradnja novih saobraćajnica i infrastrukture.
Kao što Zakon o javnim nabavkama dozvoljava, naručilac (u ovom slučaju Direkcija) može da definiše kriterijume za izbor privrednog subjekta, kojim se uže definiše šta ponuđač treba da zadovolji u postupku javne nabavke. Od izvora koji je po profesiji građevinski inženjer, koji je želeo da ostane anoniman, saznajemo da „prema tenderskoj dokumentaciji uglavnom može da se nasluti u kom smeru će ići cela procedura“.
Naime, ovi kriterijumi u javnim nabavkama često su predmet spekulacija o potencijalnim nameštanjima. Zakon kaže da kriterijumi moraju biti u logičkoj vezi sa predmetom javne nabavke a naručilac ponekad svojim postupcima, izlazeći iz okvira Zakona kad definiše uslove, zaista ostavi malo prostora za spekulacije.
Navode koje ističe naš izvor uspeli smo da potvrdimo od strane još jednog građevinskog stručnjaka koji je želeo da ostane anoniman, kao i od strane Danijela Dašića, građevinskog inženjera koji u detaljnom pregledu dokumentacije ističe upravo stavke koje navode naši izvori.
“Ukratko, u najvećem delu traženi parametri predstavljaju standardne zahteve za sertifikate i akreditacije, dok je specifikacija i opis pojedinih kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta u jednom delu vrlo diskutabilan, zbog neobrazloženog prebacivanja na ASTM standarde, sa jedne strane, i zahteva za ispitivanje već urađenih betonskih elemenata, što je u najmanju ruku, čudno”, kaže Dašić.
U našem slučaju tenderskom dokumentacijom je definisan obim akreditacije laboratorije.
„Obzirom da se Obimom usluga u okviru tenderske dokumentacije ne zahteva da se vrše permanentna kontrolna ispitivanja, odnosno navodi se da Inženjer po potrebi sprovodi kontrolna ispitivanja u nezavisnoj laboratoriji, nije jasno zašto je Tenderskom dokumentacijom definisan obim akreditacije. Prostom proverom laboratorija i akreditacija (državno telo ATS) nama su privukla pažnju 4 ispitivanja čiju sertifikaciju poseduje samo jedna firma u Srbiji, AG Institut. Među zahtevanim ispitivanjima, traže se dva ispitivanja metala – armature pod rednim brojem 34 i 35, a po našim saznanjima to zapravo nisu ispitivanja armature tojest metala. Umesto toga, navedena ispitivanja se odnose na određivanje položaja, prečnika i korozije armature u već korišćenim konstrukcijama. Sam naziv standarda „traženje korozije armature“ ne upućuje na novoizgrađenu konstrukciju, osim ako ne Investitor planira da koristi korodiranu aramaturu prilikom izrade svih novih objekata navedenih u opisu radova (što je naravno zabranjeno). Koliko je nama poznato te dve metode koriste se samo u slučaju istražnih radova i procene stanja starih objekata“, objašnjava naš izvor.
Prostijim jezikom rečeno, tenderom se zahtevaju ispitivanja postojeće ili stare konstrukcije, a raspisan je tender za izgradnju novih konstrukcija.
Ovde zahtevane metode očigledno su navedene sa nekom namerom koja nije jasno definisana u Tenderskoj dokumentaciji, veruje naš izvor. Pored dve navedene metode (jedna američka, a druga britanska), navode se metode ispitivanja šipova i sitnozrnog materijala prema američkim standardima i propisima.
„Nije najjasnije zašto se od Inženjera zahteva da obimom akreditacije ima ispitivanje šipova, jer je poznato da to specifično ispitivanje isključivo radi izvođač radova“, kaže za Novu ekonomiju jedan od građevinskih inženjera. „Te metode ispitivanja su američke i ne koriste se u Evropi“, dodaje.
Dakle, postoje četiri stavke koje su prema inženjerima sporne, a zahtevaju se tenderom. One pod rednim brojem 14 i 23 se odnose upravo na ASTM standarde koji nisu uobičajeni u Srbiji, a pod brojem 34 i 35 su zahtevi koji se odnose na ispitivanje postojećih konstrukcija, kojih kako kažu, u Makišu nema.
Ovo nam je potvrdio i pobliže objasnio inženjer Dašić.
Nije jasno zašto se bez obrazloženja insistira na američkim standardima, kada se u Srbiji strogo pridržavaju evropskih, primećuje Dašić.
“Sem (možda ključne) razlike u tome da je izuzetno mali broj privrednih subjekata koji u Srbiji poseduju sertifikat i akreditaciju za primenu ASTM standarda, ostali elementi za postupak pod rednim brojem 14, kao što su brzina rotacije sonde, vreme čekanja, korekcije za plastičnost, predstavljaju zanemarljive razlike između EU i ASTM standarda na kvalitet dobijenih rezultata”, kaže Dašić. On dodaje i da su ovi zahtevi nelogični i kada se pogleda sastav zemljišta u Makišu.
Dakle, navedena zahtevana ispitivanja su stvarno posebna, sem što su nepotrebna ili neprimenljiva tokom realizacije ovog posla (što je suprotno Zakonu o javnim nabavkama), poseduje ih samo jedna firma u Srbiji, AG Institut, navodi izvor Nove ekonomije.
“Osnovno pitanje je zašto u ovom tenderu postoji uopšte postupak pod rednim brojem (34), kad je već predviđen postupak pod rednim brojem (35) Profometar, koji predstavlja savremenog naslednika Profoskopa u primeni ASTM standarda. Da bi bilo jasnije, to je kao kad bi uz kupovinu najnovijeg OLED televizora, insistirali i da se nabavi i kolor televizor sa klasičnom katodnom cevi. Tolika je razlika između Profometra i Profoskopa”, objašnjava Dašić.
Sa druge strane, naš drugi izvor iz građevinske struke kaže da sumnja da je metoda br. 35 moguća, odnosno da je moguće na taj način odrediti koroziju armature u betonu. Ovaj izvor objašnjava da laboratorijske metode br. 14 i br. 23 “negde ulaze u taj deo saobraćajne infrastrukture, ali br. 34 i br. 35 teško”.
Cela „caka“ u ovom slučaju je što se kroz ova jedinstvena ispitivanja i tender usmerava ka nekome, kaže naš izvor iz građevinskog sektora, što u slučaju kad ta ispitivanja nemaju veze sa predmetom nabavke bude samo više očigledno.
Dašiću nije jasno ni zašto se insistira na ASTM standardima u ovim postupcima, kad postoje kvalitetnije i primenljivije metode kroz EU standarde, koje su sveobuhvatnije i mnogo preciznije, i koje imaju mogućnost merenja ne samo verovatnoće korozije u armaturi, već i brzinu korozije, kao i veću otpornost na negativne uticaje kao što su vlažnost betona i grešku u slučajevima kad su blizu jaki izvori struje.
“Jedina prednost primene Profometra i ASTM standarda, pored mogućnosti da postoji samo jedan ponuđač je brzina rada, jednostavnost i niža cena. Što imajući u vidu krajnju cenu projekta na Makiškom polju predstavlja vrlo nelogično opravdanje. Za kraj, posebno i najvažnije pitanje je zašto se uopšte zahteva provera armature u već izgrađenim betonskim elementima konstrukcije, ako se radi o novoizgrađenim objektima u zadnjih godinu dana, koji bi trebalo da imaju više stepena kontrole ugrađenih elemenata konstrukcije. Ili je možda to i ključni razlog – nepostojanje kontrole i validnih izvođačkih projekata tokom dosadašnje gradnje bez dozvole na Makiškom polju”, pita se Dašić.
Redakcija Nove Ekonomije je uputila pitanja nadležnima u Gradu Beogradu -Sekretarijat za komunalne i stambene poslove i Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda JP Beograd (Vračar) koji su nas uputili na Kancelariju za javne nabavke.
Iz Kancelarije za javne nabavke nisu odogovorili na pitanja naše redakcije. Iz kompanije AG Institut nam takođe nisu dostavili odgovore.
Ipak, nakon svih postavljenih pitanja Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda nam je odgovorila da su odustali od dva od četiri sporna tenderska uslova.
„Naručilac se slaže sa sugestijom iz postavljenog zahteva za dodatnim pojašnjenjem i u skladu sa navedenim biće izvršena izmena konkursne dokumentacije, u delu 4. Tehnički i stručni kapacitet, 4.2. Kontrola kvaliteta, na način da će biti brisan uslov koji se odnosi na ispitivanje metala – armature, 34) Profoskop za detekciju položaja, dubine i prečnika armature, BS 1881-204:1988 i 35) Profometar – Metoda za traženje korozije armature betona, ASTM C876-22b:2022,“ stoji u odgovoru Direkcije za Novu ekonomiju. Nakon toga su ovi uslovi i izmenjeni u tenderskoj dokumentaciji.
Ostalo je nejasno zašto je originalno tender raspisan sa ovim zahtevima, a u odgovoru se ističe da je Naručilac postavljenim kriterijumom obezbedio odgovarajuću konkurenciju, kao i da je obezbedio jednak položaj ponuđačima u učestvovanju u predmetnom postupku javne nabavke.
Lokacija Projekta je na području opštine Čukarica, u neposrednoj blizini Ade Ciganlije. Graniči se sa rekom Savom na zapadnoj strani, Savskim jezerom na severu, Čukaričkom padinom na severoistoku, Žarkovom na istoku i Ostružnicom na jugozapadu. Oblast Projekta prostire se od Savske na jugozapadu do planiranog objekta Makiš Depo na severoistoku, prema podacim iz tenderske dokumentacije. Na lokaciji Makiško polje Planom detaljne regulacije predviđena je izgradnja depoa budućeg metroa, kao i izgradnja metro stanica i niza mešovitih sadržaja.
Za potrebe opremanja predmetne lokacije, između ostalog, potrebno je uspostaviti funkcionalnu saobraćajnu infrastrukturu koja bi omogućila nesmetan pristup planiranim objektima, stoji u dokumentaciji. Ovo podrazumeva izgradnju nekoliko novih saobraćajnica, atmosferskih kolektora, izmeštanje dalekovoda i cevi za vodu.
“Ovde potencijalan propust kao posledicu političkog ubrzanja izgradnje, po našim zakonima rešava Komisija za tehnički prijem i izdavanje upotrebne dozvole, gde je Zakonom o planiranju i izgradnji detaljno propisana procedura, koja bi trebala da garantuje budućim korisnicima bezbednost i kvalitet izgradnje. Koja ipak ovde nije primenjiva, jer je politika, zbog ubrzanja radova zaobišla institut Upotrebne dozvole, sa već čuvenim Lex Specijalisom. Tako smo sa kraja, došli na početak svih problema,” objašnjava Dašić.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
