Termoelektrana Kostolac A u "penziju" ide tek 2038. godine

Foto: Wikipedia/ Mazbln

Prema najavama koje stižu iz Elektroprivrede Srbije životni vek Termoelektrane Kostolac A biće produžen za 15 godina, odnosno do 2038. godine, a to će se postići ugradnjom opreme za odsumporavanje dimnih gasova i smanjenjem emisije sumpor-dioksida ispod granice koja je trenutno dozvoljena u Evropskoj uniji, prenosi Balkangreenenergynews.

EPS je inače raspisao tender za pripremu idejnih rešenja i projekata sa studijama opravdanosti izgradnje za postrojenje koje će vršiti odsumporavanje dimnih gasova za blokove A1 i A2, ukupne snage 310 MW. 

Tu je i postrojenje za prečišćavanje postojećih i otpadnih voda iz postrojenja za odsumporavanje.

Kostolac A je samo jedna od termoelektrana u regionu koja je primorana da smanji emisije koje zagađuju vazduh jer u suprotnom mora da bude zatvorena. Zadatak za to dolazi iz direktiva EU koje su zemlje regiona, kao članice Energetske zajednice, prihvatile i obavezale se da ih sprovedu.

Inače, EPS je postrojenje za odsumporavanja izgradio i u TE Kostolac B, krajem 2017, ali nije jasno da li to postrojenje radi smanjenim intenzitetom ili uopšte ne radi.

Kako se navodi u tenderskoj dokumentaciji, EPS je do 2015. nameravao da u periodu 2023-2025. ugasi TE Kostolac, ali je 2017. odlučio da je modernizuje i produži joj radni vek za oko 100.000 efektivnih sati rada ili do 2038.

Srbija se, kako se navodi, članstvom u Energetskoj zajednici obavezala da uskladi emisije iz termoelektrana sa zahtevima EU.

Nesmetani rad termo blokova moguć je, kako EPS navodi u tenderskoj dokumentaciji, u slučaju usklađivanja sa Direktivom o velikim ložištima do 1. januara 2018. i Direktivom o industrijskim emisijama do 1. januara 2027, navodi između ostalog EPS u tenderskoj dokumentaciji.

Zbog toga produženje veka rada blokova A1 i A2 u narednih 15 godina zahteva neminovno uvođenje procesa odsumporavanja dimnih gasova koje oni emituju.

Inače, kako bi primenila Direktivu o velikim ložištima, Srbija se odlučila da usvoji plan kojim se definiše limit ukupnih emisija SO2, NOx, suspendovanih čestica svih velikih ložišta u zemlji, uključujući i TE Morava i TE Kolubara A.

EPS u tenderskoj dokumentaciji ističe da je namena postrojenja u Kostolcu da se koncentracija SO2 smanji ispod granične vrednosti emisija, koja je definisana u odgovarajućoj EU regulativi, ali se ne navodi kolike su trenutne emisije.

KOSTOLAC B TRI GODINE ČEKA STUDIJU DA BI POČEO SA ODSUMPORAVANJEM

POLEMIKE U JAVNOSTI

Projekat odsumporavanja u TE Kostolac B izaziva brojne polemike u javnosti, jer je ona sama premašila nacionalni limit Srbije za SO2.

U junu ove godine organizacija CEE Bankwatch saopštila je da su emisije SO2 u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, na Kosovu*, u Severnoj Makedoniji i u Srbiji bile šest puta veće od granica postavljenih Nacionalnih planova za smanjenje emisija (NERP).

TE Kostolac B je tako sama premašila nacionalni limit Srbije, definisan u NERP-u, 1,45 puta, a svoj pojedinačni limit skoro deset puta.

Opremu za odsumporavanje tamo je instalirao China Machinery Engineering Corp, pa autori izveštaja tvrde da taj sistem ne funkcioniše kako treba, dok su glas digle nevladine organizacije, ali i neki opozicioni političari.

"Molim vas uključite postrojenje za odsumporavanje u Kostolcu, koje je već plaćeno pre deset godina 130 miliona dolara", poručila je opoziciona političarka Marinika Tepić, a preneo N1. 

Ona je takođe ukazala na veliku štetnost emisija iz te termoelektrane po zdravlje građana iz okoline, kao i građana Požarevca i Beograda.

U Institutu za obnovljive izvore energije (RERI) navode da postrojenje ne može da radi pošto nema upotrebnu dozvolu, dok se EPS za sada ne oglašava tim povodom.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara