Tri godine od pucnjave u „Ribnikaru“: Gorko sećanje i neispunjena obećanja

Masovna ubistva u Srbiji su retka, a da jedno dete uzme oružje i ubija vršnjake, to se nije desilo nikada – sve do 3. maja 2023. u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Tri godine kasnije, postupak protiv roditelja ubice i dalje traje, a ne zna se ni kakva će biti sudbina K. K., koji je u vreme zločina bio maloletan. Ostaje i pitanje šta je danas, tri godine kasnije, ostalo od obećanih mera Vlade Srbije za veću bezbednost u školama.

Tog 3. maja, oko devet časova ujutro, 13-godišnji učenik sedmog razreda OŠ „Vladislav Ribnikar“ ubio je čuvara i devetoro đaka, a ranio još petoro učenika i nastavnicu hicima iz očevog pištolja.

Maloletni K. K. uhapšen je na licu mesta, ali zbog svojih godina ne može da krivično odgovara. Prema pisanju medija, do danas se nalazi u bolnici.

Samo dan nakon ubistva u „Ribnikaru“, počinjen je masakr u Duboni i Malom Orašju, gde je ubijeno devetoro a ranjeno 12 mladih ljudi.

Nakon „Ribnikara“, Vlada Srbije najavila je opsežne mere radi povećanja bezbednosti, a naročito bezbednosti škola.

Najavljeni su moratorijum na izdavanje dozvola za držanje i nošenje kratkog vatrenog oružja, kontrola lica koja već imaju dozvolu za držanje oružja, kontrola rada streljana, inkriminacija dela za lica koja omoguće maloletnim i drugim neovlašćenim licima da dođu u posed vatrenog oružja i obučavaju ih za njegovo korišćenje, razmatranje mogućnosti smanjenja starosne granice za krivičnopravnu odgovornost maloletnika sa 14 na 12 godina, pooštravanje sankcija za nepoštovanje propisa od strane pružalaca medijskih usluga, uvođenje obaveznih testova na narkotike u školama i formiranje Saveta za sprečavanje vršnjačkog nasilja i Radne grupe za bezbednost dece na internetu.

Posle ubistava u okolini Mladenovca, najavljene su dodatne mere: pooštravanje uslova za držanje i nošenje kratkog vatrenog oružja, kao i razmatranje istog za lovačko oružje, obavezne periodične provere lica kojima je dozvoljeno da poseduju oružje, moratorijum i za lovačko oružje, na period od dve godine, javni poziv za predaju registrovanog i neregistrovanog oružja bez posledica, pooštravanje kazni za krivično delo nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i stavljanja u promet oružja, eksplozivnih sredstava i materija, a u skladu sa tim i kazni za druga slična krivična dela, i pooštravanje sankcija za učenike koji krše zabranu unošenja alkohola, droga, psihoaktivnih supstanci, oružja, pirotehničkih predmeta ili drugog oružja.

Šta se desilo sa Vladinim merama?

Neke mere Vlade su dale rezultat, neke su bile pozitivne, a neke su propisane „ad hoc“, da se stvori nekakav privid kontrole bezbednosne situacije, smatra Filip Stojanović, autor analize postkriznih mera sprovedenih nakon masovnih ubistava 2023. godine.

„Apsolutno nijedna od mera nije integrisana u nekakvu održivu politiku koja bi na duže staze uticala na povećanje nivoa bezbednosti, ili rešavanje problema rasprostranjenosti oružja ili zloupotrebe oružja“, rekao je Stojanović za Novu ekonomiju.

Njegova analiza, koju je nedavno objavio Centar za istraživanje javnih politika, zaključuje da je u formalnom smislu većina najavljenih mera implementirana, ali je njihov karakter pre svega stabilizacioni, a ne transformativni.

Školski policajac ne može da postoji sam za sebe, već treba da bude integrisan deo preventivnog mehanizma koji uključuje i psihologe, i pedagoge i krizne timove u školama

Najvidljivija mera države, ona koja je najviše medijski propraćena, bilo je sakupljanje oružja koje su građani dobrovoljno predavali.

Gde je završilo predato oružje?

Građani Srbije predali su više od 82.000 komada oružja i 4,2 miliona komada municije u kampanji Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), koja je trajala dva meseca.

Ali problem sa tom merom jeste njena dugoročnost i održivost, kaže Stojanović.

„Ispostavlja se da su sve te kampanje za predaju oružja kratkoročne i da se one raspisuju onda kada se desi nešto, ili je u vezi sa nekakvom bezbednosnom pojavom“, navodi on.

Skorašnja otkrića bacila su novo svetlo na ovu akciju. BIRN je objavio da se na američkom tržištu od oktobra 2024. pojavio značajan broj revolvera iz Srbije sa jasnim policijskim oznakama.

Kako je pisao BIRN u decembru 2025. godine, ovi revolveri mogu biti civilno naoružanje koje su građani predali ili je od njih oduzeto prilikom raznih zaplena, uključujući akciju nakon zločina u „Ribnikaru“ i okolini Mladenovca.

Od drugih mera, moratorijum na nabavku oružja je trajao do kraja 2025. godine, ali je najavljeni dvogodišnji moratorijum na lovačko oružje ukinut posle samo pet meseci. Stojanović kaže – posle pritiska lovačkih udruženja.

Najavljeno je pooštravanje kazni za nelegalno posedovanje oružja, međutim sve je ostalo na predlogu, jer taj zakon nije usvojen

Prema istraživanju Centra za istraživanje javnih politika, jedno vreme je sprovođena kontrola vlasnika oružja i nadzor nad streljanama, ali rezultati ovih mera nisu poznati.

Osnovani su Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja i Radna grupa za bezbednost dece na internetu. Najavljeno je pooštravanje kazni za nelegalno posedovanje oružja, međutim sve je ostalo na predlogu, jer taj zakon nije usvojen, kaže Stojanović.

Mere „radi saniranja štete“

Uvođenje testiranja na drogu u školama i pomeranje granice krivične odgovornosti sa 14 na 12 godina nisu prihvaćeni.

Policajci su bili raspoređeni u škole, ali rad sa decom dodat je redovnim policijskim poslovima kao dodatno radno opterećenje, a policajci raspoređeni u škole nisu prošli adekvatnu obuku za rad sa decom, utvrdilo je istraživanje Centra.

Uglavnom se radilo o policajcima opšte nadležnosti, kojima je ta dužnost dodata pored osnovne delatnosti koju obavljaju.

„Ono što se ispostavilo kao veliki problem jeste da nijedan od njih, osim onih specijalizovanih za maloletničku delinkvenciju, nije prošao obuku za rad sa maloletnim licima“, kaže Filip Stojanović.

Kako ističe, školski policajac ne može da postoji sam za sebe, već treba da bude integrisan deo preventivnog mehanizma koji uključuje i psihologe, i pedagoge i krizne timove u školama, jer represija sama po sebi ne doprinosi nužno prevenciji.

Dušan Stanković, saradnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), kaže da pravne mere, poput spuštanja starosne granice, nisu bile dobro promišljene i da je dobro što nisu sprovedene.

„Za takve mere je potrebno i poštovanje međunarodnih standarda, a i ne znamo da li bi imale efekte. Na primer, da li bi prouzrokovale da više maloletnih lica bude kažnjeno zbog sitnijih dela, a time i isključeno iz škole, porodice i okruženja… što bi rezultiralo njihovim recidivom u kriminalitet“, kaže Stanković za Novu ekonomiju.

Njegova ocena je da su mere Vlade Srbije bile „donete radi saniranja štete i pokazivanja da vlast stvari drži u rukama, čak i kad nije tako“.

„To što se o njima ne govori je potvrda. Izuzetak je najavljeni novi Zakon o oružju i municiji, koji se bavi nekim delovima problema, na primer regulisanjem rada streljana“, rekao je Stanković.

Procesi protiv roditelja

Počinilac masakra u okolini Mladenovca Uroš Blažić osuđen je u decembru 2024. godine na maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora.

Maloletnom K. K. ne može se suditi za zločin u „Ribnikaru“, ali je pokrenut postupak protiv njegovih roditelja.

Vladimir Kecmanović, otac K. K, bio je prvostepeno osuđen na 14 i po godina zatvora, a majka ubice Miljana Kecmanović na tri godine zbog zapuštanja i zlostavljanja deteta.

Takođe, instruktor u streljani u kojoj je K. K. vežbao pucanje, Nemanja Marinković, osuđen je na kaznu od godinu dana i tri meseca zatvora.

Vlasnik te streljane Ratko Ivanović sklopio je sporazum o priznanju krivice i osuđen je na pet meseci kućnog pritvora zbog davanja lažnog iskaza, jer je tvrdio da u streljani nije video maloletnog K. K. kako vežba.

Međutim, prvostepena presuda delimično je ukinuta krajem 2025. godine, a postupak protiv roditelja vraćen na početak.

„Usvajanjem žalbe branilaca okrivljenih Vladimira Kecmanovića i Miljane Kecmanović, presuda u osuđujućem delu u odnosu na navedene okrivljene ukinuta zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje“, odlučio je beogradski Apelacioni sud.

Apsolutno nijedna od Vladinih mera nije integrisana u nekakvu održivu politiku koja bi na duže staze uticala na povećanje nivoa bezbednosti

Ovaj sud je konstatovao da su razlozi presude Vladimiru i Miljani Kecmanović „nejasni i protivrečni“ i naložio prvostepenom sudu da otkloni nedostatke u ponovnom postupku.

„Tek nakon što postupi po primedbama iz ovog rešenja, a uzimajući u obzir i one žalbene navode branilaca okrivljenih Vladimira Kecmanovića i Miljane Kecmanović na koje u ovom rešenju nije posebno ukazano, prvostepeni sud će biti u mogućnosti da donese zakonitu, pravilnu i jasno obrazloženu odluku“, naveo je Apelacioni sud.

Sud je takođe prihvatio žalbu branilaca Nemanje Marinkovića, kojeg je osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje.

Osim ovog, vodilo se više parničnih postupaka radi isplate odštete, na kraju kojih su dosuđene višemilionske odštete.

Jedan proces, međutim, nikada nije počeo, a to je postupak po krivičnoj prijavi protiv načelnika Policijske uprave Beograd Veselina Milića zbog pokazivanja spiska sa imenima dece iz „Ribnikara“, a koji je policija pronašla u sobi K. K.

Prijava je podneta još 2023. godine zbog nesavesnog rada u službi i neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka, kako su javili mediji.

Sredinom 2024. godine objavljeno je da Više javno tužilaštvo u Beogradu neće goniti Milića za „nesavestan rad u službi“.

Dušan Stanković iz BCBP kaže da je to što načelnik PU BG nije snosio odgovornost „poražavajuće, pogotovo jer su posledice bile velike“.

„Ugrožen je sam postupak, a žrtve i njihovi bližnji su dodatno traumatizovani“, rekao je Stanković.