Tržište nekretnina u 2014.

Smanjena tražnja i sve lošiji standard građana dovešće do daljeg pada cena i manjeg broja gradilišta po Srbiji. Ukidanje državne pomoći dodatno će smanjiti broj onih koji uopšte mogu da razmišljaju o kupovini prvog stana, ali neće imati značajnog uticaja na tržište

Subvencije za kupovinu stanova nisu planirane u budžetu za 2014. Saša Radulović, ministar privrede, saopštio je to pred kraj protekle godine. Argument za ukidanje te vrste državne pomoći bio je da „nema razloga da svi građani Srbije subvencionišu malu grupu građana koji kupuju stanove”. Ministar je izneo i stav da su subvencije održavale cene stanova na visokom nivou. „Cene stanova moraju da padnu, a posredno da budu niže i rate za građane. To je opredeljenje Vlade i mora sve da funkcioniše na tržišnim principima”, rekao je Radulović.

Iako se svi sagovornici časopisa „Nova ekonomija“ slažu da je zakon tržišta neprikosnoven, smatraju da taj potez Vlade neće uopšte imati uticaj na tržište i cene stanova, pogotovo što je u poslednje dve godine broj subvencionisanih kredita ionako bio relativno mali i namenjen isključivo novogradnji.

Ukidanje subvencija pogodiće upravo one kojima su dosad i bile namenjene. Ljude bez stana, sa prosečnom srpskom platom i građevinsku industriju, mada je pitanje da li bi subvencije mogle da je još dugo drže na veštačkim plućima.

Za devet godina, zaključno sa 2013, uz državnu pomoć kupljeno je 17.000 stanova, kažu iz Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), a iz budžeta je za tu namenu izdvojeno 13 milijardi evra.

Prema podacima NKOSK, u 2013. je potrošena milijarda dinara (8,83 miliona evra) za subvencionisano stambeno kreditiranje, čime je odobreno više od 1.700 kredita.

Broj potrebnih stanova godišnje u Srbiji prelazi 25.000, a trenutno preko 300.000 domaćinstava nema rešeno stambeno pitanje, podaci su analize Zavoda za statistiku Srbije. Realnost, sa druge strane, ukazuje na veoma mali broj onih koji mogu da kažu da imaju siguran posao i koji mogu da traže stambeni kredit.

Prezasićeno tržište i siromašan narod

Iako nema pouzdanih podataka koliko je stanova u Srbiji prodato, prema nekim podacima, promet u agencijama za prodaju nekretnina u 2012. opao je za 30%, a banke su imale za petinu manje odobrenih kredita za tu namenu. Pad tražnje nastavio se i u 2013, a u agencijama očekuju pad cena stanova i u ovoj godini.

Na beogradskom tržištu su promene najosetnije, jer je kvadrat, u periodu pre ekonomske krize, najviše i poskupeo, kad su cene u nekim krajevima grada dostizale astronomske razmere.

Kaća Lazarević, direktorka agencije za promet nekretnina Alka iz Beograda, kaže da je prodaja stanova poslednjih godina u velikom padu i da se taj trend nastavlja.

„Cena stanova je u periodu od tri godine smanjena, u zavisnosti od lokacije, od 10 do 30 odsto, a može se očekivati i dalji pad, s obzirom na to da su određeni stanovi još sa nerealno visokim cenama u poređenju sa životnim standardom građana”, kaže ona.

Trenutno, cene stanova u Beogradu se, prema podacima sa internet-portala Imovina.net, kreću od 700 evra, koliko u proseku košta kvadrat u Velikom Mokrom Lugu, do 2.100 evra, koliko se traži za kvadrat u centru grada i na Vračaru.

Do pada cena nekretnina došlo je i u drugim gradovima Srbije.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, kupovina novogradnje u 2013. je, u odnosu na prethodnu godinu, povoljnija za oko 5,7 odsto. Međutim, uzimajući u obzir promenu kursa evra, cene su, realno, na tržištu niže za oko 2,3 odsto.

Mirjana Zrnić, vlasnica agencije za promet nekretnina Tref iz Novog Sada, kaže da se cene nekretnina u tom gradu kreću između 600 i 1.250 evra i da očekuje da će u narednom periodu doći do pada cena od 5 do 10 odsto.

Cene kvadrata u Nišu kreću se, prema podacima sa portala Niš nekretnine, od 600 na periferiji do 1.000 evra u centru, dok se za stanove u novogradnji u centru nekad traži i 1.200 evra.

Nastavak teksta možete pročitati u sedmom broju štampanog izdanja „Nova Ekonomija“